U savremenim intenzivnim zasadima đubrenje je jedna od najvažnijih agrotehničkih mera, od koje zavisi rast i rodnost voćaka. Za normalan raste i rodnost voćaka neophodni su sledeći makroelementi: azot, fosfor, kalijum, kalcijum, magnezijum i drugi. Njih biljke troše u većim količinama. Međutim, voćke uzimaju i druge elemente u manjim količinama, njihov nedostatak može uticati na mnoge fiziološke poremećaje u biljkama: bor, cink, bakar, gvožđe, molibden, mangan. Đubrenjem se unose ovi elementi u zemljište, kako bi se održali u optimalnim količinama. Za voćnjak nije podesan ni višak, ni manjak ovih elemenata.
Prihrana predstavlja zadovoljenje potrebe biljke za hranljivim materijama usled povećanja veličine i težine ploda, i ujedno poboljšava ukus ploda i količinu šećera u njemu. Prihranu treba obaviti u periodu od kraja marta do sredine aprila, nakon što biljka otvori lisne pupoljke i uspori rast prvih mladica.
U ovom periodu, kajsiji treba obezbediti dovoljne količine azota, kalijuma i fosfora, što se postiže primenom kompleksnih đubriva, koji biljci obezbeđuju sve potrebne hranljive i mineralne materije. Za vreme leta i sušnih perioda, biljkama je neophodna veća količina azota, zbog čega se biljke navodnjavaju. Često jedan od uzroka sušenja stabala kajsije bude suša jer kajsije imaju veliki transpiracioni koeficijent, tako da je navodnjavanje veoma važna agrotehnička mera kod kajsije.
Da bi se postigao što bolji efekat, azot bi trebalo da bude u amonijačnom ili stabilizovanom obliku, jer se time postiže veliki porast i zdrav rod naredne godine. Na kiselim zemljištima treba koristiti bazna đubriva, a na zemljištima sa visokim ph treba koristit kisela đubriva.
Od svih elemenata najbitniji su azot, fosfor i kalijum. Azot je veoma važan za vegetativni razvoj voćaka, ali i za obrazovanje generativnih organa. Kasno đubrenje velikim količinama azota utiče na bujan porast mladara i krupnije plodove. Takvi mladari ne odrvene do jeseni i često su skloni izmrzavanju, a plodovi su krupniji i slabije se čuvaju. U slučaju nedostatka azota letorasti su slabijeg porasta i manje se obrazuju cvetni pupoljci. Fosfor utiče na obrazovanje cvetnih pupoljaka, zametanje i normalan razvoj plodova, kao i na prisustvo boje i aromatičnih materija u plodovima. Kod voćaka koje su obezbeđene fosforom, na vreme dolazi do odrvenjavanja letorasta. Kajsija je kaliofilna biljka. Kalijum utiče na rodnost voćaka i on se naročito nalazi u rodnim grančicama, lišću i plodovima. Kalijum utiče na kvalitet i boju plodova.
Da bi se moglo izvršiti đubrenje, neophodno je znati prisustvo ovih elemenata u zemljištu i biljkama. Zato je svake godine neophodno uraditi folijarnu, a svake druge godine i zemljišnu analizu, kako bi se znalo koje količine hraniva treba dodati u zemljište. U manjim voćnjacima može se praćenjem bujnosti, kvaliteta plodova, prinosa, kao i količine obrazovanih rodnih pupoljaka odrediti vizuelno koji elementi nedostaju i odrediti količinu đubriva. Međutim, i u takvim zasadima treba nastojati da se izvrši folijarna analiza bar svake druge godine.
