Malina se može saditi od završetka jedne vegetacije u jesen, do početka nove u proleće. Prednosti jesenje sadnje su u obnovi korenovog sistema tokom zime i boljem razvoju sadnica početkom vegetacije. Međutim, često vremenski uslovi tokom jeseni ne dozvoljavaju adekvatnu pripremu parcele za sadnju. Pojedinih godina vegetacija traje duže pa treba sačekati sazrevanje i opadanje lišća sa izdanaka. Prilikom uzimanja sadnog materijala mora se obratiti pažnja na ekološke uslove i fiziološko stanje malinjaka odakle se uzimaju sadnice.
Rano vađenje sadnica poništava sve prednosti jesenje sadnje, jer nesazrele imaju slabiji potencijal i manje rezervnih materija u korenu što se ogleda u slabijem prijemu i porastu tokom vegetacije. Bolje je sadnju ostaviti za zimu ili rano proleće, nego saditi nesazrele izdanke ili saditi na nepripremljenoj parceli. Na žalost, većina novih zasada maline se podiže sadnicama iz rodnih zasada gde nema zdravstvene kontrole sadnog materijala, a vreme i tehnika vađenja prepušteni su savesti onih koji te sadnice prodaju. Zbog lakšeg i bržeg vađenja, sadnice se često čupaju pa iako je zemljište rastresito žile se kidaju, a podzemni pupoljci oštećuju.
Posle izbora parcele koja pruža optimalne uslove, za malinjak počinje priprema zemljišta. Ako na parceli ima mikrodepresija, potrebno je da se teren izravna da se voda ne bi zadržavala, jer malini ona jako smeta. Potom, treba uništiti korov. Najbolje mehanički. Ako se ova mera propusti pre podizanja, u zasnovanom zasadu to se teže radi, a i poskupljuje se proizvodnja. Agrohemijska analiza zemljišta pre sadnje će nam pokazati da li je potrebno obaviti đubrenje, a eventualni manjak hraniva nadoknađuje se dodavanjem određenih količina organskog i mineralnog đubriva. Ukoliko se analizom utvrdi da je zemljište kiselo, potrebno je uraditi kalcifikaciju, preporuka je da se unese od 3 do 5 t/ha mlevenog krečnjaka u obliku CaCO3 ili 1 do 1.5 t/ha hidratnog kreča. Krečni materijal se razbacuje po celoj površini pa se oranjem i tanjiranjem unosi u zemljište.
Piše: Dipl. inž. Đorđe Sovilj, PSS služba u Valjevu
20 DŽEPNIH KNJIGA
Pred vama je svih 20 džepnih knjiga iz serijala „Moj voćnjak“, „Moj povrtnjak“, „Moj vinograd“ i „Moje cveće“. Knjige u formatu 16x12cm u punom koloru na 64 strane, lake za korišćenje i uvek pri ruci.
Moj voćnjak će vas upoznati kako da krenete i počnete da formirate svoj zasad, pripremite zemljište, odaberete voćnu vrstu.
Tu su i Jabuka, Višnja, Trešnja, Kruška, Borovnica, Jagoda, Malina, Leska, Šljiva, Kajsija, Ruža, Paradajz, Paprika, Krompir, Krastavac, Grašak, Pasulj, Lukovi i Vinograd.
0691154004
dobrojutro.redakcija@gmail.com
