Srpska pravoslavna crkva i hrišćani koji se pridržavaju Julijanskog kalendara, obeležavaju danas Veliku subotu, drugi dan hrišćanske žalosti, posvećen sahrani Isusa Hristosa i njegovom boravku u grobu pred vaskrsenje.
Velika subota je jedina subota u godini kada se posti na vodi.
U subotu po raspeću na Veliki petak, prema predanju, dođoše prvosveštenici i fariseji kod rimskog prokuratora Pontija Pilata da traže od njega da postavi stražu ispred Hristovog groba.
Ovo su uradili zato što su se plašili da će neko od Hristovih učenika ukrasti njegovo telo, kako bi narod poverovao da je Isus vaskrsao kao što je najavljivao.
„Posle tri dana ustaću“ (Mt. 27, 63). „Rece im Pilat: Imate stražu, idite te utvrdite kako znate. A oni otišavši utvrdiše grob sa stražom i zapečatiše kamen“ (Mt. 27, 65-66).
Na Veliku subotu, telom u grobu, a dušom u Adu, Hristos je razrušio vrata pakla.
Velika subota, koju je prema verovanju Hristos proveo u Hadu (podzemlju), provodi se u molitvi i tišini.
Jutrenje Velike subote u novije vreme ne služi se rano izjutra, već na Veliki petak uveče.
Pred Hristovim grobom, uz kađenje i držanje sveća, vrši se slika Hristovog pogreba.
Uz čitanje celog 118/119 Psalma pevaju se statije, stihovi u kojima se slavi umrli spasitelj kao vaskrsenje i život i izražava bol, žalost i tuga Bogorodice.
Pri kraju jutrenja koje se služi na Veliki petak uveče, plaštanica (u koju je bio umotan Isus nakon skidanja sa krsta) nosi se tri puta oko hrama, a posle njenog ponovnog polaganja u „grob“, čita se pred njom Jezekiljevo proroštvo o vaskrsenju mrtvih (Jez 37,1-14), Apostol i Jevanđelje.
Na Veliku subotu se služi liturgija Svetog Vasilija Velikog, kojom počinje Vaskrsenje.
Sve do čitanja Apostola sveštenik služi ovu liturgiju u crnoj odeždi, a potom oblači belu, jer su se u toku ove liturgije krštavali oglašeni (nekršteni), koji su se tokom celog Vaskršnjeg posta pripremali uzdržavanjem od hrane, molitvama i poukama za krštenje, koje se uvek vrši u belim odeždama.
Jedino na ovoj liturgiji jevanđelje se ne čita sa amvona ili sa carskih dveri već na Hristovom grobu, jer je anđeo na grobu Gospodnjem objavio ženama mironosicama vest o Hristovom vaskrsenju.
U Jerusalimu u hramu Groba Hristovog hrišćani svake godine na Veliku subotu prisustvuju čudotvornoj pojavi blagodatnog ognja.
U tom hramu u Svetoj zemlji već vekovima jerusalimski patrijarh iznosi ugašeno kandilo koje čudesno pali blagodatni oganj i taj oganj prenosi na sveće okupljenih hrišćana, a oni dalje svojim bližnjima i u svoje hramove.
Svečanom Vaskršnjom liturgijom biće završeni dani žalosti i u nedelju će početi praznik Vaskrs, Vaskrsenje Hristovo iz mrtvih i pobeda života nad smrću, koji slavi pobedu života nad smrću.
