Da bi se izvršila pravilna rezidba višnje treba poznavati način vegetativnog rasta i tip grančica na kojima pretežno rađaju pojedine sorte.
Sorte višanja, koje pretežno rađaju na jednogodišnjim dugim letorastima, zavisno od dužine letorasta obrazuju sa strane generativne ili vegetativne pupoljke, a na vrhu vegetativni pupoljak. Duže grančice od 50 cm nose sa strane i vegetativne i generativne pupoljke koji su retko raspoređeni na njoj, letorasti manji od 30 cm nose sa strane samo cvetne i umereno razvijeni letorasti dužine 35–50 cm nose sa strane generativne pupoljke koji su češće raspoređeni i na vrhu vegetativni pupoljak. Najkvalitetniji rod donose umereno bujni letorasti. Na ovakvim rodnim grančicama pretežno rađaju: reksele, gorsemska, severna višnja, maraska visećih grana, lotova višnja, hajmanova konzervna hajmanov rubin itd.
Sorte višnje uspravnih grana (ričmorensi, montmorensi, majska, maraska i dr.) pretežno rađaju na majskim kiticama. Ove sorte se odlikuju uspravnim rastom grana. Kod ovih sorti svake godine se ostavlja dovoljan broj jednogodišnjih letorasta na kojima se u toku godine obrazuju kratke rodne grančice i pri vrhu nekoliko letorasta. Sledeće godine se ovakve grančice ostavljaju za rod i jedan letorast koji će sada služiti za formiranje novog rodnog drveta. Rezidbom kod ovih sorti višnje neophodno je obezbediti dovoljan broj jednogodišnjih letorasta na kojima će se formirati kratke rodne grančice.
Sorte višanja oblačinska, neki tipovi maraske, keleris-16, rode kako na jednogodišnjem rodnom drvetu tako i na kratkom rodnom drvetu. Ove sorte obrazuju veliki broj rodnih grančica na svim delovima primarnih i sekundarnih grana. Ukoliko se ne režu, krune kod ovih sorti višanja postaju suviše guste i slabo osvetljene, a plodovi postaju sitni. Rezidbom treba smanjiti preteranu rodnost i ostavljati što veći broj umereno bujnih letorasta koji daju najkrupnije plodove, ali potencirati i kratko rodno drvo koje daje isto značajnije prinose. Ukoliko se stabla kod ovih sorti ne režu, plodovi postaju dosta sitni, dolazi do zasenjivanja unutrašnjeg dela krune i takva stabla se brzo iscrpljuju rodnošću.
Piše: Prof. dr Zoran Keserović
20 DŽEPNIH KNJIGA
Pred vama je svih 20 džepnih knjiga iz serijala „Moj voćnjak“, „Moj povrtnjak“, „Moj vinograd“ i „Moje cveće“. Knjige u formatu 16x12cm u punom koloru na 64 strane, lake za korišćenje i uvek pri ruci.
Moj voćnjak će vas upoznati kako da krenete i počnete da formirate svoj zasad, pripremite zemljište, odaberete voćnu vrstu.
Tu su i Jabuka, Višnja, Trešnja, Kruška, Borovnica, Jagoda, Malina, Leska, Šljiva, Kajsija, Ruža, Paradajz, Paprika, Krompir, Krastavac, Grašak, Pasulj, Lukovi i Vinograd.
0691154004
dobrojutro.redakcija@gmail.com
