Zelena povrtna stenica – Nezara viridula je poreklom iz tropskih i suptropskih krajeva a kod nas je prvi put uočena 2007 godine. Javlja se u usevima paprike, paradajza, krompira, boranije, soje, kukuruza i u zasadima voća i vinove loze. Kod nas je uglavnom prisutna u baštama, okućnicama, ekstenzivnim usevima i zasadima ali ima potencijal širenja i u konvencionalne useve i zasade.
Vizuelnim pregledom bašta i okućnica na području delovanja Regionalnog centra Prognozno-izveštajne službe zaštite bilja Vranje registrovana je na do 10 odsto biljaka. U odnosu na prošlu godinu, registrovana je u manjem intenzitetu.
Odrasli insekti su zelene boje, dugi oko 15 mm, ženke su krupnije. Polažu buretasta jaja na naličju listova u gomilicama, koja su u početku bela a sa razvojem dobijaju narandžastu nijansu.
Štete pričinjavaju larve i odrasle stenice koje buše biljno tkivo i sisaju sokove. Na mestima uboda na plodovima dolazi do promene boje, a u unitrašnjosti se javljaju grudvice, dolazi do preranog sazrevanja, smanjene veličine i težine ploda i takvi plodovi gube tržišnu vrednost.
Odrasli insekti u jesen traže skloništa za zimu i često ulaze u kuće i stanove a u svrhu odbrane ispuštaju neprijatan miris koji nije opasan za čoveka.
Od nepesticidnih mera značajne rezultate daje:
-Puštanje Trissolcus basalis parazitoidne ose iz porodice Platygastridae.
-Setva ranih sorti da bi se izbegao napad
-Setva ranih sorti kao mamac pored useva koji kasnije sazrevaju ili gde će biti pušteni korisni organizmi koji će se tretirati
-Korišćenje barijera, veštačkih i prirodnih
-Suzbijanje korova u voću je dalo dobre rezultate
– U baštama i okućnicama mogu se ručno skupljati
Primena pestcidnih mera je otežana jer napad stenica je najjači u vreme sazrevanja plodova, te se ne može ispoštovati karenca, a u našoj zemlji ni nema registrovanih insekticidia. Najbolje rezultate pokazali su insekticidi na bazi bifentrina i deltametrina. Prilikom korišćenja hemijskih mera zaštite obavezno treba voditi računa o karenci.
J. Bajšanski
