Noćne temperature su se približile nuli i vreme je za zaštitu biljaka od mraza. Nije dobro ranije štititi biljke jer ukoliko ih malčirate lišćem ili nečim drugim prirodnim materijalom mogu se ugnezditi glodari. Smisao zimske zaštite jeste da snizi temperatura oko biljke, zemljište se ipak smrzne, ali važno je samo da to bude postepeno.
Naizmenična smrzavanja i odmrzavanja zemljišta nanose velike štete korenu višegodišnjih biljaka. Najbolja zaštita zemljišta zimi je sneg. S obzirom na to da se sneg ne zadržava cele zime u svim krajevima, pribegava se drugim rešenjima.
– Kada su u pitanju biljke koje ostaju napolju i smatrate da mogu da podnesu nisku temperaturu, bitno je obratiti pažnju na njihovu zaštitu. Postoji nekoliko načina na koji se to može uraditi. Recimo, jedan od načina koji može da se koristi i uglavnom je najzastupljeniji, je zaštita suvim lišćem koje sakupimo u dvorištu. Traba sakupiti određenu količinu od koje bi se mogao napraviti sloj od bar pet centimetara. Lišće se stavlja oko same biljke, što bliže samog korena, da bi zaštitio biljku od niskih temperaturea, mraza, sačuvao tu temperatutu i određenu količinu vlage – objašnjava Ivana Jovanović, dip. inženjer poljoprivrede.
Pored toga, može da se koristi piljevina ili malč, koji se najčešće pravi od borove kore i koji doprinosi i estetskom izgedu. Prekrivanje biljaka agrotekstilom je još jedan uspešan način zaštite. Propušta svetlost i vlagu i pod ovim tekstilom temperatura je tri do četiri stepena viša.
– Možete napraviti nekoliko slojeva i zaštititi biljku. Potrebno je zaštititi i njen nadzemni deo, celu lisnu masu i možete uvezati nekim kanapom. Ono što je bitno, jeste da donji deo biljke ne ostavljate go. Kada je biljka u saksiji, pre svega trebate znati da mora biti presađena u materijal u kojem je zahvalno ostaviti tokom zime, to je recimo plastika gde možete presaditi biljku u veću saksiju i imati dovoljnu količinu zemlje koja će naravno i držati samu temperatutu koja joj je i potrebna – ističe Jovanovićeva.
Ukoliko niste u mogućnosti da ispunite baš sve uslove, može se iskorisiti neki karton, jutani džak ili nešto slično, dodaje inženjerka. Možete, takođe iskoristiti stiropor kojim ćete zaštititi samu saksiju i dodatno postaviti lišće ili malč oko korena.
– Ukoliko smatrate da su biljke osetljivije na mraz ili su u pitanju mlađe sadnice, možete ih staviti ispod terase u neku zavetrinu i biti sigurni da će i zaštita od samog vetra dovesti do toga da biljka sačeka proleće spremna – navodi Ivana Jovanović.
Sprečavanje isušivanja lišća kod zimzelenih biljaka može se obaviti tako što ćete postaviti tri ili četiri štapa oko biljke. Na štapove se obmota neka deblja folija ili agrotekstilna tkanina. Važno je ne koristiti najlon jer oduzima vazduh biljci i stvara efekt staklene bašte.
– Što se tiče nekih biljaka koje takođe morate zaštititi, povedite računa o tujama, koje se sve češće postavljaju kao živa ograda. Ukoliko je tuja prerasla pola metra, može se iskoristiti najobičniji kanap koji će odraditi taj posao. Umotati samu tuju, nekoliko puta obmotati oko nje i to će zadržati samu biljku da ostane kompaktna i uspravna i ono što je bitno sneg neće dovesti do loma grana – napominje Jovanovićeva.
U proleće, kad trava počne da se zeleni, i kada prođe opasnost od prolećnh mrazeva, malč i pokrivke se uklanjaju. Tamo gde ima previše malča, potrebno ga je ukloniti zbog zagušenja biljke i truljenja korena.
Izvor: RTS
Foto: Pixabay
