Seje se u jesen i proleće. Za naše prilike jesenja setva (početak ili sredina septembra) bolja je i sigurnija od prolećne. Ipak, septembar je kod nas uglavnom mesec bez obilnijih padavina, te se dešava da posejano seme ne nikne zbog nedostatka vlage. Ukoliko je dobije dovoljno, za desetak dana počinje da klija. Ako jesen nije sasvim suva, mlade biljke do zime ojačaju i takve prezime. Rano s proleća, čim se sneg otopi, i kamilica počinje intenzivno da se razvija. Ako nije posejana u jesen, onda se setva obavlja u rano proleće, tj. čim može da se uđe u njivu. Seje se uglavnom omaške i u redove. Bilo da je u pitanju jedan ili drugi način setve, pravilo je da seme mora da se nalazi na površini zemljišta, jer je sitno i klija isključivo na svetlu.
U redove se seje sejalicom za pšenicu. Rastojanje između redova treba da je 30 do 35 centimetara. Izbegava se upotreba čistog semena, već se prethodno pomeša sa sitnim peskom, kukuruznom prekrupom ili mineralnim đubrivom. Odnos kamilice prema materijalu s kojim se meša treba da bude 1:3. Posle setve, površina se valja lakim glatkim valjkom, da bi se seme priljubilo uz zemlju, te došlo u dodir sa zemljišnom vlagom i osiguralo da ga vetar ne odnese. Valjanjem se stvara pokorica koja loše utiče na posejan usev i čim se pojave mlade biljke neophodno je da se ona razbije prašenjem ili okopavanjem. Za održavanje parcele u čistom stanju potreban je veći broj radnika, jer površina može samo da se plevi.
Količina potrebna za setvu jednog hektara zavisi od upotrebne vrednosti semena. Pri čistoći od 90 i klijavosti od 80 odsto dovoljno je oko 5 kilograma semenki. Kako se ovakva čistoća retko postiže, za setvu na jednom hektaru potrebno je 10 do 12kg semena kamilice, pod uslovom da je klijavost oko 80 odsto.
R.D.J.
