Ponekad lepo razvijeni, robusni paradajzi, posebno oni koji se gaje uz pritku ili vode na kanap, u junu deluju neobično i smešno bez donjih listova. Neupućeni prvo pomisle da baštovani nisu baš sasvim svoji, jer uklanjaju najrazvijenije listove koji su okosnica fotosinteze. Ali, ovo nije uzaludan posao, nego obavezna mera. Naime, to je prva i najsigurnija vegetacijska preventiva u zaštiti od gljive Alternaria solani, prouzrokovača crne pegavosti paradajza.
Ova gljiva prezimljava kao spora ili micelija u biljnim ostacima u zemljištu. U proleće spore se oslobađaju i šire na druge biljke pomoću kiše, vetra ili insektima, a zaraza se najpred uočava na prvim razvijenim listovima blizu zemljišta i širi se prema vrhu biljke osvajajući etažu po etažu. Na donjim listovima paradajza pojavljuju se okruglaste crne pege s karakterističnim koncentričnim krugovima unutar njih. Broj pega nije određen, može ih biti puno, toliko da prekriju lisku i dovedu do sušenja listova. Gljiva ne zaobilazi ni stablo i plodove. Na stablu se javljaju pege izduženog ili ovalnog oblika, znatno krupnije od onih na listu, dok se na plodovima one formiraju oko peteljke, crne su, s ugnutim središnjim delom.
Crna pegavost paradajza je, za razliku od plamenjače (Phytophthora infestans), bolest suvih i toplih godina. Obično se javlja nešto ranije od plamenjače, uglavnom se prve pege uočavaju sredinom leta. U našim krajevima najveću štetu pravi tokom jula i avgusta.
Najbolje bi bilo ako bi zaraza mogla da se spreči.
Preventivne mere zaštite su – upotreba zdravog semena i rasada, dezinfekcija zemljišta u lejama, plodored, izbalansirano đubrenje, uništavanje biljnih ostataka i odstranjivanje donjih listova, posebno onih koji leže na zemlji. S hemijskom zaštitom valja krenuti pre pojave simptoma, preventivno. Od fungicida su efikasni preparati na bazi bakra (Kuproxat, Everest), mankozeba (Mankogal 80, Dithane M – 45), azoksistrobina (Quadris, Teatar), tebukonazola (Akord, Lira) itd. Prilikom primene pesticida treba se pridržavati uputstva za upotrebu i poštovati propisanu karencu.
Tekst: Svetlana Mujanović
