Da bi se znalo koje su štetočine pronašle utočište u voćnjaku, prvo ih treba prepoznati, u zavisnosti od mesta gde prezimljavaju. Potrebno je pregledati debla, na površini ali i ispod ispucale kore, korenov vrat, grane – na površini, u pukotinama, u u pazusima na mestu grananja, oko pupoljaka, kao i opalo lišće. Polifagne štetočine, one koje ne biraju domaćina, podjednako napadaju jabučaste i koštičave voćke, prezimljavaju u stadijumu jaja oko pupoljka. To su veliki i mali mrazovac i crveni voćni pauk. Jaja mogu da se nalaze i pod štitom uginulih ženki – zapetasta štitasta vaš, ili u jajnim leglima – gubar i kukavičja suza koji su poslednjih godina sve ređi, ali u zasadima blizu šuma mogu se očekivati. Druga grupa štetočina prezimljuje u stadijumu larve različitih uzrasta na stablu – krvava vaš, kalifornijska štitasta vaš, ili formiraju zimske gusenične zapretke – žutotrba i glogovac, štetočine koje se takođe sve ređe sreću u našim voćnjacima.
Imajući u vidu značaj zimskih pregleda, stručnjaci za zaštitu bilja voćarima preporučuju da obavezno provere da li ima jaja lisnih vašiju, kruškine buve, crvenog voćnog pauka, pojedinih štetnih leptira poput gubara, kukavičje suze, zatim larve šljivine štitaste vaši, kalifornijske vaši, krvave vaši, zapredene gusenice smotavca… Prag štetnosti, a to je broj koji pokazuje koliko se maksimalno štetočina može pronaći na određenoj površini za koji nije obavezno prskanje, mora se utvrditi za svaku štetočinu da bi se donela odluka da li, kada i kojim preparatima treba sprovesti hemijsku zaštitu. Voćar koji nije siguran da može sam to da utvrdi, trebalo bi da se posavetuje s nekim stručnjakom.
Ako se uoče ove štetočine, njihova brojnost se može smanjiti mehaničkim skidanjem jajnih legala, guseničnih zapredaka, odsecanjem zaraženih grana i izdanaka, struganjem naseljene kore… Svi prezimljujući stadijumi koji se odstrane sa voćaka se brižljivo sakupe u pvc vreću ili džak, i spale se ili na drugi način unište. Po pravilu, zimsko prskanje je neophodno da bi se suzbila kruškina buva, a to se mora obaviti pre polaganja jaja, jer se tada postiže najveći uspeh, a može značajno i da smanji brojnost štitastih vašiju. Kod ostalih voćnih vrsta efekat zimskog prskanja je uočljiv obično tek kada se prezimljujući stadijumi štetočina „probude“, da bi nanesena mineralna ulja dala najjači efekat.
Piše: Svetlana Mujanović
Foto: Shutterstock
20 DŽEPNIH KNJIGA
Pred vama je svih 20 džepnih knjiga iz serijala „Moj voćnjak“, „Moj povrtnjak“, „Moj vinograd“ i „Moje cveće“. Knjige u formatu 16x12cm u punom koloru na 64 strane, lake za korišćenje i uvek pri ruci.
Moj voćnjak će vas upoznati kako da krenete i počnete da formirate svoj zasad, pripremite zemljište, odaberete voćnu vrstu.
Tu su i Jabuka, Višnja, Trešnja, Kruška, Borovnica, Jagoda, Malina, Leska, Šljiva, Kajsija, Ruža, Paradajz, Paprika, Krompir, Krastavac, Grašak, Pasulj, Lukovi i Vinograd.
0691154004
dobrojutro.redakcija@gmail.com
