Iako se najčešće može videti pored puteva, na rubovima šuma i u zapuštenim predelima, džanarika ima mnogo značajniju ulogu nego što se na prvi pogled čini. Ova otporna i prilagodljiva voćna vrsta decenijama predstavlja osnovu srpskog voćarstva, jer se u najvećoj meri koristi kao podloga za gajenje šljive i kajsije.

Zahvaljujući snažnom korenovom sistemu, dobroj kompatibilnosti sa drugim voćnim vrstama i skromnim zahtevima za uzgoj, džanarika je postala nezaobilazan deo proizvodnje voća u Srbiji.

O njenim osobinama, prednostima, manama i značaju za voćarsku proizvodnju otkriva Stefan Bondžić, master inženjer poljoprivrede iz Aleksandrovca.

– Džanarika se uglavnom koristi kao podloga za šljivu i za kajsiju. Ima dobru kompatibilnost sa šljivom i kajsijom. Bujna je podloga i daje mnogo plodova. Mana joj je što je domaćin virusa šarke šljive, ali prednost je što se taj virus, kada se radi generativna proizvodnja podloga, ne prenosi semenom, već samo vegetativnim razmnožavanjem – kaže Bondžić.

Govoreći o periodu sazrevanja, ističe da ono zavisi od podvrste.

– Sazreva od kraja juna do kraja oktobra, zavisno od podvrsta. Rađa obilno, a kada prerodi, plodovi budu sitni – navodi on.

Kada je reč o nutritivnim vrednostima, Bondžić objašnjava da džanarika nema posebno izražene nutritivne karakteristike.

– Nutritivne vrednosti nema nešto mnogo, ali je neutralna. Ima oko tri do pet odsto organskih kiselina, oko 12 do 15 odsto ugljenih hidrata, dok semenka sadrži oko 42 odsto ulja.

Džanarika se može gajiti u svim klimatskim uslovima u Srbiji, ali joj najviše odgovaraju vinogradarska područja.

– Uglavnom voli vinogradarska područja, kao što su Župa, Smederevo i Niš – objašnjava Bondžić.

Kao najčešće bolesti i štetočine navodi virus šarke šljive, kao i lisne vaši.

– Podvlačim da je virus šarke šljive najznačajniji problem. Od štetočina se javljaju biljne, odnosno lisne vaši, poput zelene vaši (Aphis pomi). Može ponekad da se javi i pepelnica, ali retko. Džanarika je uglavnom otporna vrsta i zato se najlakše razmnožava semenom. Ujedno je i najjeftinija podloga, a čak 95 odsto podloga za šljivu u Srbiji čini upravo džanarika – ističe on.

Ipak, naglašava da njena vrednost nije u kvalitetu ploda, već u ulozi podloge.

– Najpogodnija je kao podloga u odnosu na domaću šljivu. Džanarika nije kao stenlej, čačanka ili lepotica. Ona je neka divlja forma, ali se upravo zbog svojih osobina najviše koristi kao podloga za šljivu.

Kao najveći nedostatak ponovo izdvaja virus šarke šljive.

– Domaćin je virusa šarke šljive, što znači da virus može da bude prisutan na njoj, ali je ona tolerantna. Ako se grane dodirnu sa domaćom šljivom, virus može da pređe na domaću šljivu i tada dolazi do sušenja biljke – upozorava on.

Džanarika se često može videti pored puteva i u prirodi.

– Ona je ruderalna vrsta i pratilac je hrastovih i bukovih šuma. Postoji veliki broj podvrsta, varijeteta i formi. Imamo plavu, crvenu, žutu, narandžastu i belu džanariku. Plodovi su srednje krupni, od 25 do 30 grama, u zavisnosti od načina gajenja. Razlikujemo običnu džanariku, istočnu odnosno orijentalnu i krupnoplodnu džanariku. U tradicionalnoj kuhinji koristi se za džemove i rakiju, ali značajnu primenu ima i u prehrambenoj industriji.

– Dobra je baza za proizvodnju voćnih sokova. Kada se odvoji semenka, njen sok odnosno kaša nema izražen miris i ukus koji podseća na određenu voćku, pa se dodaje aromatska baza i tako nastaju sokovi od breskve, kajsije i drugog voća.

Jedno stablo može da živi veoma dugo.

– Može da živi od 50 do 100 godina, jer je veoma bujna vrsta. Ima snažan i razgranat koren koji na pojedinim zemljištima dopire i do deset metara dubine, dok se žile šire i do deset metara u širinu – kaže Bondžić.

Zrela džanarika prepoznaje se po boji, mekoći i ukusu ploda.

– Moram napomenuti da su plodovi obojeni u skladu sa sortnom bojom, mekani su i slatkastog ukusa. Ona je gvožđaša, što znači da se meso ne odvaja od semenke.

Od svih boja dženarike, u Srbiji je najzastupljenija žuta.

– Tačno je da se žuta smatra osnovnom bojom ploda džanarike. Crvena boja zavisi od selekcije i ukrštanja, ali je žuta osnovna. Slično je i kod drugih voćnih vrsta, gde se određena boja smatra osnovnom, a druge dopunskim nijansama – objašnjava on.

Najvažnije razumeti ulogu džanarike u voćarstvu.

– Najbitnije je to da se ona prvenstveno gaji kao podloga.

Govoreći o ovogodišnjem rodu, Bondžić ocenjuje da je situacija dobra.

– Rodila je dobro i plodovi sada polako sazrevaju. Čak i da dođe do nevremena, to ne bi imalo veliki značaj, jer ne postoje ozbiljni zasadi džanarike kao što postoje zasadi stenleja, čačanske lepotice i drugih sorti. Džanarika uglavnom raste po šumama, šibljacima i zapuštenim terenima – zaključuje Bondžić.

Piše: Dijana Maksimović