Prema podacima iz 2012. godine u Srbiji je pod šljivom bilo oko 70 odsto ukupnih površina pod voćem. Sada je to oko 50 odsto što je približno 72.000-73.000 hektara. Prosečna proizvodnja je 400.000-450.000 tona, ali poslednjih godina beleži se pad proizvodnje šljive. Kako kaže prof. dr Zoran Keserović sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu, nekada je jedna od vodećih sorti bila požegača ali sada dominina američka sorta stenlej, a u velikoj meri prisutne su čačanska rodna, čačanska lepotica i polako se uvode neke druge sorte kao što je Grosa di Felicio.
-Iako je šljiva zaštitni znak Srbije, ove godine vodeća voćna vrsta biće jabuka. Razlog je što nismo dovoljno uradili na uvođenju novih tehnologija u proizvodnji šljive. Pretežno smo koristili generativne podloge, najviše džanariku ali nismo uvozili vegetativne podloge. Primera radi, u Nemačkoj je jedna od vodećih podloga za šljivu wavit koja pruža mogućnost da se ovo voće može proizvoditi na 4×2 metra uz prinos od 45-50 tona po hektaru. Mi smo potisnuli požegaču kao jednu od sorti koja je bila najbolja za preradu i koje sada ima samo u tragovima. Madžarka je isključena zbog prisustva virusa šarka šljiva koji je pre svega preneo stenlej, objašnjava Keserović i dodaje da se nikada ne može porediti kvalitet suve požegače i stenleja. Isto važi i za proizvodnju rakije. Kada se ovo alkoholno piće u Srbiji proizvodilo od požegače i crvene ranke prema ocenama kvaliteta u kategoriji rakija bili smo ubedljivo prvi u Evropi. Pao je i izvoz suve šljive jer tehnologija nije standardizovana.
Kako kaže prof. dr Zoran Keserović, podaci kojima raspolaže govore da je Kneževina Srbija 1867. godine izvozila 4.000 tona suvih šljiva. Na žalost, i sada je ova količina ista. Izvozimo i manju količinu rakije i sveže šljive. Za rubriku „Verovali ili ne“ je podatak koji smo čuli od ovog vrsnog stručnjaka – Italijani su hteli da uvezu 100 tona stenleja ali ova količina nije mogla da se pronađe u Srbiji.
-Valja znati i da se u Srbiji navodnjava nepunih jedan odsto šljivika. Tako da ne možemo govoriti o protivgradnim mrežama i zasadima podignutim na vegetativnim podlogama.
Ove godine će prinos šljive za oko 10 odsto biti manji nego pedhodne. Jedan od razloga je što je prošle godine u vreme obrazovanja pupoljaka bilo izuzetno sušno vreme, te su se slabo obrazovali pupoljci za 2020. godinu. Na pojedinim lokalitetima, posebno u centralnoj Srbiji bilo je i slabo oprašivanje i oplodnja, a zabeležena je pojava izmrzavanja i plodova blizanaca, što je rezultat sušnih uslova u predhodnoj godini, kaže Keserović.
