Koji su uzroci nerodnosti voćaka? Ovo je pitanje koje često postavljaju voćari koji se suočavaju sa ovakvim problemom. Stručnjaci objašnjavaju da to mogu biti nepovoljni klimatski i zemljišni uslovi, pogrešan izbor glavnih i sorti oprašivača, preduboka sadnja, preterana bujnost, jaka iscrpljenost voćnih stabala, izazivači bolesti i štetni insekti…
Klimatski uslovi
Štete su veće ako se o rodnosti nije razmišljalo još pre podizanja zasada. Ne treba zaboraviti da svaka voćna vrsta ima određene zahteve prema klimatskim uslovima. Zbog toga je neophodno pre podizanja voćnjaka u nekom kraju dobro upoznati klimu.
Zemljište
Pažnja se mora obratiti i na zemljište, pogotovo na njegovu dubinu i propustljivost zdravice, strukturu, mehaničke i hemijske osobine. Černozem je odlično zemljište za voćnjake, dok suviše glinovita i laka nisu pogodna za uspešnu proizvodnju. Ukoliko se ipak nepogodno zemljište koristi za podizanje zasada, valja nastojati da se ono što pre i što bolje popravi. Teška, vlažna i hladna popravljaju se podrivanjem, drenažom, unošenjem stajnjaka, a suva i zbijena zelenišnim đubrenjem.
Osnovne sorte i oprašivači
Redovna rodnost se ne može očekivati ako se nije vodilo računa o odnosima osnovne sorte i sorti oprašivača, pogotovo kod stranooplodnih voćnih vrsta kao što su jabuka, kruška, većina sorti trešnje, badema, neke sorte višnje, kajsije i šljive, ali i kod jednopolnih vrsta – oraha, leske, pitomog kestena. Sorte oprašivači treba da imaju dobru klijavost polena, da im se fenofaza punog cvetanja podudara bar 50 odsto sa fenofazom cvetanja osnovne sorte. Važno je i da stupaju u period plodonošenja istovremeno i da su približno iste dugovečnosti.
Pravilan raspored
Pravilan raspored sorti u voćnjaku pogotovo je bitan za stranooplodne voćne vrste i triploidne sorte jabuke.
Greške se ne smeju praviti ni prilikom izbora preduseva. Vrste koje nisu dobri predusevi za voćke su jagoda, paprika, paradajz, patlidžan, krompir, dok su najbolji pasulj, soja, grašak, strna žita.
Dubina sadnje
Česti su slučajevi da voćke uopšte ne rađaju ili da imaju malo roda i zbog preduboke sadnje, naročito ako je zemljište teško, zbijeno i hladno. Sadnice jabuke na generativnim podlogama mogu da se zasade dva do pet centimetara dublje nego što su bile u rastilu, a na nekim vegetativnim podlogama najviše do 10 centimetara. Spojno mesto okalemljene sadnice mora u svakom slučaju da bude iznad površine zemlje.
Preterano đubrenje, navodnjavanje ili oštro orezivanje
U uslovima kada se voćnjak previše đubri, navodnjava ili oštro orezuje povećava se bujnost stabala, a smanjuje ili izostaje rodnost. Takva stabla mogu da počnu redovno da rađaju ako im se smanji bujnost, a to se postiže na nekoliko načina – prstenovanjem debla ili ramenih grana, stavljanjem metalnih pojaseva na deblo, paranjem kore debla i ramenih grana, rovašenjem i savijenjem grana.
Da zaključimo:
Iznurenost stabala nastaje zbog preterane rodnosti i oštećenja bolestima, štetočinama, zimskim mrazevima, letnjom sušom i drugim nepogodama. To se otklanja rezidbom, đubrenjem, navodnjavanjem, redovnom obradom, zaštitom i proređivanjem cvetova i plodova.
Neke sorte jabuka imaju sklonost ka naizmeničnoj rodnosti. Osim breskve i višnje, ove pojave nisu pošteđene ni koštičave vrste voćaka. Postoje i drugi uzroci alternativne rodnosti: pojava niskih temperatura u fenofazi cvetanja, jači napad bolesti i štetočina, preterana rodnost prethodnih godina i dr. Alternativna rodnost se otklanja redovnom obradom i đubrenjem, pravilnom rezidbom i proređivanjem plodova, dobrom zaštitom i navodnjavanjem.
S. Malinović
Dobro jutro broj 558 – Oktobar 2018.
