Kišno vreme zaustavilo je prolećnu setvu, ali su ratari uspeli da poseju šećernu repu koja se u
Na svim parcelama repa je nikla i vide se prvi par listova, pa ratarima predstoji da svakodnevno u najtoplijim delovima dana prate stanje useva i zaštitnim sredstvima industrijsku biljku čuvaju od štetočina, repine pipe i korova.
Prema procenama Poslovne zajednice Industrijsko bilje, ovog proleća repe je posejano na oko 40.000 do 43.000 hektara, što je znatno više nego lane kada je šećerna repa zauzela oko 30.000 hetara.
– Uredba Vlade Srbije o podsticajima, da ratari na kraju kampanje dobiju po 35 .000 dinara po hektaru za prinos iznad 50 tona po hektaru plative repe doprinela je da se repe više poseje nego prošle godine – napominje direktorka Industrijsko bilje Olga Čurović i navodi da u povećanju površina pod repom udela imaju i šećerane koje su, takođe, davale novčane podsticaje, ne samo ovog proleća nego i ranijih godina, i tako održavale proizvodnju industirjske biljke.
Osim podsticaja, navela je Čurović, i cena kilograma šećera u trgovini od 115 dinara takođe je stimulisala proizvođače da se okrenu repi.
Prošla godina, kazala je ona, bila je loša za šećernu repu zbog suše, pa je prosečan prinos po hektaru bio 52 tone, ali smo uprkos tome uspeli da šećer izvezemo. – Od oktobra 2021 do oktobra 2022 godine prodali smo u izvoz oko 143.000 tona šećera.
Dnevnik
