Novogodišnji praznici ne mogu se zamisliti bez jelke i ukrasa. U Srbiji se svakog decembra poseče nekoliko hiljada mladih četinara, najviše smrče i jele. Zakon o šumama zabranjuje bespravnu seču, na ulicama mogu da se vide i jelke koje nisu propisno obeležene. Ako se nastavi trend neplanske seče, možda će za decu, u budućnosti, jelka biti prirodna retkost. Jer, posle novogodišnjih praznika, samo u Beogradu, pored kontejnera ostane više od milion jelki!
Semenski centar u Požegi i ove godine je iz svojih rasada izvadio jelke sa busenom, svaka ima karton na kome je navedeno odakle potiče i ko je proizveo. To su jelke koje će krasiti domove širom Srbije i Crne Gore, a većina njih će posle praznika ponovo biti zasađena.
„Vrlo je važno da ta sadnica ne bude baš na nekom toplom mestu. Nego u nekom predsoblju, gde je malo hladnije. Jer biljka se prenosi sa otvorenog prostora, gde su temperature, niže u neki topliji prostor“, rekao je dipl. inženjer šumarstva Predrag Tasić, iz Semenskog centra „Srbijašuma“, iz Požege.
Jelke s busenom stare godinu dana na dar od „Srbijašuma“ dobile su i volonterke Zelene biblioteke u Požegi.
Zasadile su ih u saksije i čuvaće ih sve dok ne budu spremne za sađenje u prirodi. A novogodišnju jelku staru tri godine su okitile i krasiće Narodnu biblioteku za vreme praznika.
„Za dvadesetak dana, kada prođu praznici, naći ćemo pogodno mesto i vratićemo je da raste u prirodi“, istakla je Ivana Filipović, volonterka Zelene biblioteke.
„Kako bi ona nastavila svoj život, proširićemo to znanje našim drugarima kako bi oni sadili jelke sa busenom, a ne sekli jelke“, rekla je Sara Palačković, bibliotekarka Narodne biblioteke u Požarevcu.
Kada kitite jelku, vodite računa da koristite ukrase od recikliranih materijala.
Srbija ima samo 17 procenata četinarskih šuma. Ako danas posadimo jelu i smrču, kažu stručnjaci, u njihovoj hladovini i senci uživaće tek naši unuci i praunuci.
„Da bi se na toj površini stvorila šuma četinarskih vrsta drveća, recimo, smreče ili jele, koje su najkarakterističnije kada su u pitanju novogodišnje jelke, potrebno je da prođe nekih 50 do 70 godina, u zavisnosti od vrste uslova, staništa i klime. Jako je teško u potpunosti sprečiti svaku nameru kada je nelegalna seča u pitanju“, istakao je Boris Ivanović iz JP „Srbijašume“.
Poslednjih godina Nacionalni parkovi posebno su pogođeni sušenjem četinara, i to zbog obolevanja.
„Veliki problem je ugrožavanje naših zaštićenih područja, prirodnih područja, kroz izgradnju, nasipanje, krčenje, uništavanje zelenih površina, seča radi izgradnje koja je nelegalna u tim područjima. Stanje šuma nije povoljno, imamo probleme zbog klimatskih promena, javljaju se bolesti. Naša očekivanja od šume moramo malo da smanjimo i da više uložimo u negu, obnavljanje šuma“, rekao je Goran Sekulić, saradnik za javne politike u „WWF Adria“.
Dobar primer je Norveška, poznatija kao zemlja šuma, koja mudro čuva svoje bogatstvo. U vreme božićnih i novogodišnjih praznika, ne „ubija“ svoje četinare, već ih uvozi po dvostruko većoj ceni iz Danske.
Izvor: RTS
Foto: Pixabay
