Nedavno je u Bačkom Petrovcu održana Peta Zadružna škola u organizaciji Zadružnog saveza Vojvodine. Predavači su bili Prof. dr Žarko Ilin, Prof. dr Zoran Keserović i Predstavnici Kompanije „Sindženta“ i Kite D.O.O.
– Osnovni cilj je stvaranje novih znanja i analiza primera iz uspešne prakse u zemljoradničkim zadrugama. Sadašnje tržište poljoprivredno-prehrambenih proizvoda je kompleksno. Ukoliko neko želi da sebi obezbedi povoljnije okolnosti neophodno je da se udružuje i da ima savremena znanja koja će primenjivati u radu i time izboriti bolju poziciju na tržištu. Ogromna je razlika između usluga koje daje zadruga sa sopstvenim kapacitetima i onih koje mogu samo da objedine ponudu i potražnju. Neke zadruge su izuzetno dobro opremljene sa mehanizacijom, skladištima, sistemima za navodnjavanje i izvesnim kapacitetima za pakovanje robe, dok ima i onih koje su daleko od toga. Konkretni akcenat ove škole je na primeru uspešne prakse Opšte zemljoradničke zadruge „Zlatno zrno“ u Gložanu. Ona u svom proizvodnom asortimanu ima kombinaciju ratarske i povrtarske proizvodnje, koje je proširila i kod svojih kooperanata. Ovaj primer je značajan, jer smo u poslednje vreme poljoprivrednici sa malim posedom, sa isključivo ratarskom proizvodnjom, ne mogu opstati čak ni kroz udruživanje i uz veće otkupne cene. Uspeh je jedino moguć kroz ulaganje u neku od intenzivnijih proizvodnji posredstvom zadružnog sistema.
Finansijsike prepreke
– Prepreke su prvenstveno u finansijskim razlozima – naglasila je Mr Jelena Nestorov Bizonj. Postoji podrška na Pokrajinskom i Republičkom nivou, za uvođenje sistema za navodnjavanje i poljoprivrednu mehanizaciju. Ali, veoma su ograničena sredstva za izgradnju skladišnih prostora i neku vrstu primarne prerade. Ukoliko želimo presudno unapređenje poljoprivrede, mora se naše društvo opredeliti o tome šta su to strateške investicije. To se, pre svega odnosi na izgradnju sistema za navodnjavanje, skladišta i nekih faza prerade.
Povrtarstvo donosi deset puta veći prihod od ratarstva
OZZ „Zlatno zrno“ je ranije proizvodila kukuruz, pšenicu, šećerenu repu i suncokret, a nakon obezbeđivanja uslova za navodnjavanje sa sistemom „kap po kap“ i nabavke „Tifona“ kod kooperanata, prešla je i na uzgoj začinske paprike, crnog luka i krompira. Ove godine otkupili su od kooperanata preko 4.000 tona začinske paprike za poznate kupce kod nas i u inostranstvu. Pokazalo se da je ovdašnja začinska paprika izuzetno kvalitetna, pa je druge države koriste za popravku sovojih sirovina. Prema rečima Pavela Žilaia, zamenika direktora OZZ Zlatno zrno“ u Gložanu, pokazalo se da povrtarstvo donosi deset puta veći prihod od ratarstva. Istina, ulaganja su znatno veća i puno je skupog živog rada, ali se isplati. Ova zadruga više godina uspešnio sarađuje sa prerađivačkom industrijom, čime obezbeđuje stabilno planiranje proizvodnje, siguran polasman i redovnu isplatu plasirane robe.
Preveliki zalogaj
Uspešna proizvodnja povrća u zadrugama pokrenula je i pitanje dalje prerade tih sirovina. Ali, kako tvrde primarni proizvođači u poljoprivredi takav potupak predstavlja „preveliki zalogaj“. Posebno u uslovima kada zadružni prihodi nisu odgovarajuće veličine za ozbiljne potrebne investicije. Seme povrća je svake godine sve skuplje, rastu cene nafte, reprodukcionog materijala i drugih ulaganja. Posebno opterećujući je udeo živog rada. Nadnice su sada na novo od 5.000 dinara, a svakog dana za berbu se mora angažovati oko 1.500 radnika. Dnevno je potrebno obezbediti 7,5 miliona dinara, što je za mnoge zadruge nedostižno.
B. Krstin
