KO PLASTENIK GREJE, MOŽE SAD DA SEJE
Spanać je biljka hladnog podneblja. Njegovo seme klija na četiri stepena, a biljka može da opstane i na minus osam. Zbog toga je pogodan za gajenje zimi. Brojni povrtari se odlučuju da ga gaje u plastenicima, u hladnim mesecima i ovo lisnato povrće im je prva prolećna zarada, kada dostiže i dobru cenu.
Ne zahteva preterano svetlosti koje zimi, zbog oblačnosti, kraćih dana i dužih noći, i nema toliko kao leti. Ko ima grejanje u plastenicima, može da ga poseje i sada, kao međuusev. Seme će nići za dve nedelje, a potrebno je oko 60 dana vegetacije da počne berba – kaže Valentina Kovačević, savetodavac za ratarstvo i povrtarstvo iz Kragujevca.
Sorte sa bržim rastom
Valentina Kovačević dodaje da je u prvom mesecu rast spanaća usporen. Najintenzivniji rast i obrazovanje listova je između 30. i 60. dana. U gajenju spanaća treba obratiti pažnju na zalivanje. Naime, korenov sistem ove biljke je slabo razvijen, pa je potrebno redovno dodavanje vode. Ako zemlja ostane suva i nema dovoljno vlage, spanać će sporije da raste i brže će mu ostariti listovi, te onda nije poželjan za prodaju.
Spanać ima najveću potrebu za vodom i vlagom u fazi kada formira listove. Za gajenje u plasteniku preporučuju se sorte sa bržim rastom, kao što su bolero, volter, sitra, prins, sprint.
Ukoliko se usev prekriva agrotekstilom, biraju se ozime sorte kao što su viraflaj, tiko, mazurka buterflaj ili matador. Decembar nije vreme za setvu na otvorenom, ali ko je to uradio ranije jesenas, ne mora da brine, jer dobro ukorenjene biljke mogu da izdrže veoma niske temperature pod snegom – naglašava naša sagovornica.
Gustoj setvi plamenjača preti
Seme se seje u redove na rastojanju od 15-ak centimetara. Setva ne sme biti pregusta, kako se ne bi pojavila plamenjača. Zemlju pre setve treba nađubriti, a biljka se u fazi prvih listova prihranjuje. Berba se obavlja kada je formirano od 5 do 7 listova. Ovo lisnato povrće posejano u zimu stići će na trpeze sa prvim znacima proleća, kada se iz tanjira polako povlači jaka, zimska hrana, a organizam traži sveže namirnice.
Spanać je jedna od retkih vrsta povrća koje mogu tri puta godišnje da se seju i beru.
U jesen se seje u septembru – oktobru, a berba je u novembru – decembru. Ako se seje krajem novembra i u decembru, bere se u martu ili aprilu. Treća setva je u rano proleće, a berba u aprilu – maju. Ova osobina spanaća omogućava povrtarima da ga seju čak tri puta godišnje. Oni mogu da biraju vreme setve i planiraju berbu, kako bi ga gajili i prodavali onda kada je ponuda najmanja, a cena najveća – kaže Valentina Kovačević.
Za potrebe domaćinstva za spanać uvek može da se nađe mesta, za dva – tri reda u bašti ili plasteniku sa ostalim zimskim kulturama ili ako zemlja ispod folije „odmara“ do proleća.
Može da se gaji i iz rasada. Seje se u posude i kontejnere, a zatim se rasađuje kada dostigne visinu od oko pet centimetara.
Kod nas se najčešće gaji sorta matador. Period sazrevanja je od 30 do 50 dana, ali ova sorta baš voli vlagu. Ne samo što je otporna na niske temperature, već i na nagle vremenske oscilacije. Matador kao sorta je otporan na bolesti i ima dobar imunitet. Zajedno sa sortom vilaflaj, ne zahteva zagrevanje u plasteniku, što dodatno pojeftinjuje proizvodnju – navodi takođe Kovačević.
Čuva se na 0 do 5 stepeni
Spanać posle berbe treba što pre upotrebiti, ali u kućnim uslovima može da se čuva najviše do pet dana. Pri većim ubranim količinama, koje se transportuju na tržište, čuva se na temperaturi od 0 do 5 stepeni i relativnoj vlažnosti od 90 do 95 procenata. U ovim uslovima ostaje svež i upotrebljiv od 8 do 10 nedelja.
Piše: Biljana Nenković
