Na nedavnom savetovanju povrtara u Novom Sadu veliku pažnju privuklo je izlaganje diplomirane inženjerke Jelene Perenčević, stručnjaka Poljoprivredne savetodavne službe
Porodica Bogdanov – Sima i Jelena, po principima organske poljoprivrede, uz pasulj, beli kukuruz, cveklu, paradajz, proizvode i bamiju, povrće malo poznato
– Za crni luk biraju se parcele na kojima najmanje pet godina nisu gajeni lukovi. Nisu dobre ni one na
Za krompir se biraju nezakorovljene, plodne parcele, na kojima je zemljište slabo kiselo i ima rN vrednost od 5,3 do 6,0. Ovo povrće dobro podnosi
Povrtari koji se bave plasteničkom proizvodnjom dobro znaju da se pre početka nove sezone sve „bašte pod krovom“ moraju izlečiti
Kada krene vegetacija, bude se i štetni insekti koji se najčešće hrane korenom gajenih biljaka. Oni su zimu proveli na polju, sakriveni
Na gazdinstvu porodice Šinković u Bečeju, primarna delatnost je proizvodnja pilića. Matična jata „proizvedu“ puno organskog đubriva koje valja iskoristiti.
Srbija ima velike potencijale za proizvodnju povrća u zaštićenom prostoru, ali ih ne koristi dovoljno. Najveći i najčešći uzrok je
Među našim baštovanima koji rado seju grašak, uvreženo je shvatanje da je predzimska setva ovog povrća uspešnija od rane jesenje.
Sve dok jače ne zahladi, šargarepu, peršun, celer, paštrnak, cveklu, rotkvu, postrnu repu i drugo korenasto povrće ne treba vaditi.
I pored pažljivog vađenja i prikupljanja, skoro redovno na parcelama preostane dosta biljaka i zrelih plodova koji se ne uberu
Dužina skladištenja pojedinih vrsta povrća je različita i zavisi od biljne vrste, procesa kroz koje je ono prošlo posle berbe
