Телећа чорба
Чорбе су саставни део традиције Србије. Увек су пријале, разгаљивале тело и душу и као такве сматране народним леком јер су поправљале расположење, али и „лечиле“ организам и јачале имунитет.
Телећа чорба изборила је статус на „високим“ трпезама у другој половини 20. века. Састојци су је попели на врх јела високог протокола. Шаргарепа, целер, кромпир, које зрно грашка, першунов лист, а изнад свега коцкице телетине – разлози су зашто се телећа чорба радо једе, а уз умеће кувара да у све то уклопи и зачине и ужива!
Припрема
Месо и поврће се најпре исецкају на ситне коцкице. У шерпу сипати мало уља и додати исецкани црни лук да се пропржи, а затим и шаргарепу, целер и грашак. После неколико минута додати месо и по потреби доливати воду. Када су месо и поврће напола динстани налије се водом, дода кромпир и со и зачини по укусу. Температуру рингле спустити на половину, како би чорба полако крчкала. Пред крај кувања у посебној посуди се умуте брашно и вода. Додају се у чорбу, а затим по жељи исцеди лимун, да чорба буде освежавајућа. На крају, уз стално мешање, сипати павлаку у коју је умућено жуманце. Пре изношења на сто, убацити неколико листова сецканог першуна.
Састојци
300 г телећег меса
1 главица црног лука
2 кромпира
¼ главице целера
50 г брашна
30 г уља
200 г неутралне павлаке
1 жуманце
1 шаргарепа
30 г грашка
першунов лист
лимун
со
бибер
Сармице у листовима од винове лозе
Најпознатија сарма на нашим и околним меридијанима прави се од листова киселог купуса. Е, кад њега нема, народ је смислио пролећно-летњу варијанту: млади листови винове лозе, и то – обавезно пре прскања. Та сарма, или сармица, како се најчешће зове, јело је југа, али и целе Србије. Припрема се и у Грчкој и Турској, на њима својствен начин. Алтернатива листовима винове лозе, у летњим и јесењим месецима јесте лишће од зеља и рена.
Припрема
У шерпи се издинста црни и бели лук. Након тога се дода млевено месо, зачини, бибер, со и алева паприка. Све се то пржи док се не уједначи. Пред крај додати пиринач и још пар минута динстати. У међувремену, листови винове лозе се, један по један, полију врућом водом да омекшају. Или их дан раније ставите у замрзивач и извадите кад почнете да припремате месо. У сваки лист се стави једна до две кашичице смесе, завије и стави у шерпу или ватросталну посуду. Додати пола литра воде, толико да сармица огрезне у води. Кува се четрдесетак минута. На крају се направи запршка од паприке, брашна и уља. Њоме се прелију сармице и оставе да крчкају десетак минута. Служе се уз кисело млеко.
Састојци
500г млевеног јунећег
и свињског меса
30 листова винове лозе
50г пиринча
1 главица ситно сецканог црног лука и
2 чена белог лука
1 супена кашика брашна
30 г слатке алеве паприке
½ дцл уља
со и бибер, биљни зачин по укусу
Гомбоце са шљивама
Гомбоце, негде кажу кнедле, направљене од брашна и кромпира, представљају праву посластицу. Популарност не дугују тесту, већ „филу“, односно, пуњењу – свежим шљивама. Дакако, без коштице! Данас се ово јело сматра десертом, а не тако давно било је главно јело у великом делу Србије. Обично суботом, кад је породица била на окупу, кувала се и јела чорба од парадајза. После су на сто стизале гомбоце: обично две, а ако су чељад била јешна, и понека више…
Припрема
У брашно се додају умућена јаја, обарен и изгњечен кромпир и вода, па се све замеси. Тесто се развуче оклагијом преко стола, исече на квадрате, а у средину сваког ставља се шљива без коштице. Тесто се затим обликује у лоптице – гомбоце и кува 15 до 20 минута у посољеној води. Кад су скуване оне испливају на површину. Уваљају у смесу од пропржене презле. Могу да се поспу шећером или медом. Послужују се топле.
Састојци (за 4 особе)
500 г кромпира
2 јајета
брашна по потреби
8 свежих шљива без коштице
уље
презла
шећер
со
вода
Хељдопита
Хељдопита је специјалитет југозападног дела Србије. Служи се као предјело. Готово да нема свечаног ручка без ове слане посластице, с њом се дочекују драги гости.
Прави се од брашна хељде, а домаћице кажу да је најбоље оно самлевено у поточари. Због изразито тамне боје, хељда је годинама након Другог светског рата сматрана сиротињском храном, и ретко се могла видети на трпезама. Међутим, последњих година постала је изузетно популарна због лековитих и хранљивих својстава. Хељда не садржи глутен, па је често и на јеловнику особа које су алергичне на овај биљни протеин.
Хељдопита се прави од хељдиних палачинки, филованих сиром, кајмаком и домаћим јајима. За филовање ове пите користи се пуномасни златарски сир од крављег млека, који јој даје посебан укус. Уколико се хељдопита служи за доручак као главно јело, најбоља је уз домаће кисело млеко.
Припрема:
Замесити тесто за палачинке. У посуду ставити јаја, додати со, млеко, пшенично и хељдино брашно. Додати газирану воду и умутити да маса буде уједначена. Маса треба да је мало гушћа него за обичне палачинке. Масу оставити 15 минута, па затим од ње у тигању пржити палачинке, на исти начин као и палачинке од пшеничног брашна. Ова количина теста довољна је за 10 палачинки, ширине просечне тепсије (око 20 центиметара).
За фил је потребно иситнити сир и у њега додати кајмак и јаја. Све добро измешати.
Ставити једну палачинку у претходно намазану тепсију у којој ће се пећи пита, па је затим премазати с једном до две кашике фила, па преко тога ставити нову палачинку и фил, и тако редом.
Кад се стави последња палачинка, пита се исече унакрст на троуглове или на коцке, па се затим премаже преосталим филом.
Тако сложену хељдопиту пећи на 200 степени, 30 минута – да добије златносмеђу боју.
Састојци
2 јајета
300 г хељдиног брашна
250 г пшеничног брашна
4,5 дл млека
4,5 дл газиране воде
1 кашичица соли
За фил је потребно:
350 г златарског сира
150 г кајмака
3 јајета
10 кашичица уља
