Стратегијом наводњавања ће се идентификовати посебни предуслови и инвестиционе опције које ће повећати продуктивност пољопривреде и омогућити њен одржив развој и отпорност на климатске промене побољшањем инфраструктуре за наводњавање, изјавила је директорка Републичке дирекције за воде Министарства пољопривреде, водопривреде и шумарства Наташа Милић.
Она је на радионици под називом ““Економика наводњавања“ навела да је на основу Закона о буџету Србије за 2020. одобрено задуживање код Европске банке за обнову и развој (ЕБРД) за спровођење пројекта „Јачање инфраструктуре за наводњавање у Србији“ који се односи на програм за отпорност на климатске промене и наводњавање у Србији.
„У оквиру овог зајма ЕБРД из средстава бесповратне помоћи финансира израду стратегије за наводњавање са петогодишњим акционим планом за чију припрему је ангажована организација за храну и пољопривреду Уједињених нација, ФАО“, рекла је Милић.
Указала је да је овај документ веома важан за Србију јер треба да степен наводњавања и продуктивности пољопривредне производње у нашој земљи, подигне на још већи ниво, што је и циљ Владе Србије.
Према њеним речима, економика наводњавања отвара многа питања, као што су зашто и где наводњавати, који су трошкови и користи од наводњавања приликом гајења биљака.
Виши банкар у Европској банци за обнову и развој Еркант Танкут истакао је да је ЕБРД спремна да финансира и инфраструктуру за наводњавање у Србији и подсетио да ова банка већ ради на јачању отпорности сектора пољопривреде у нашој земљи.
Представник ФАО Стив Гос је указао да је код проблема економике наводњавања важно размотрити и да ли ће људи користити направљену инфраструктуру.
Према његовим речима први циљ изградње система наводњавања јесте да се заради новац али то није једини разлог.
„Тако се креирају и нова радна места а колико ће их бити, зависи и од тога шта се наводњава, јер ако имамо велике области са механизованом пољопривредом то неће довести до креирања великог броја нових радних места али ако имамо усеве високе вредности онда хоће“, истакао је Гос.
Навео је и да Србији за производњу кључних пољопривредних култура за њене потребе није неопходно додатно наводњавање али јесте ако пољопривредници желе да више извозе.
Нагласио је такође да системи за наводњавање и одводњавање морају бити финансијски одрживи, прилагођени пољопривредницима а пошто, како је рекао, не функционишемо у вакууму већ у друштвеном и еколошком окружењу, морају бити компатибилни са еколошким и друштвеним обавезама.
Учесници радионице указали су да наводњавање није увек добро када је реч о усевима ниске вредности а да се код нас пак пољопривредници тешко одлучују на високопрофитабилне културе, што због неповољне старосне структуре произвођача, што због уситњености парцела, недостатка радне снаге.
Поставило се и питање да ли домаћини треба да учествују у изградњи система за наводњавање и да ли би тада и боље водили рачуна о њиховом одржавању.
Представници ФАО су навели да идеја наводњавања свим пољопривредницима у старту не мора бити блиска и занимљива, али им је треба приближити.
Извор: Тanjug
Фото: Pixabay
