Živeti u skladu s prirodom je način života koji mnogi priželjkuju, ali to onda znači i živeti po pravilima koje diktira priroda, gde sve ima svoje vreme, vreme sadnje, vreme kopanja, okopavanja, zalivanja, đubrenja i gde svaki plod mora da se ubere u svoje vreme, pogotovo ako želimo da živimo od prirode.
I ova sezona je pri kraju, uskoro kreće priprema za jesenju sadnju. Veliko je uživanje živeti na selu, ali neophodno je i mnogo rada.
„Putujući po prirodi po našim divnim srpskim selima i planinama imao sam priliku da upoznam mnogo ljudi posebno u poslednjih par godina, koji su odlučili da gradski život zamene životom na selu. Povratak mladih ljudi na selo zaista obećava jer se naše znanje gubi, to je nešto što svi treba da obratimo pažnju na to u čemu se ja trudim na kanalu Snaga bilja, da upozorim ljude da nam znanje jako brzo nestaje, o tome kako se biljke gaje, kako se upotrebljavaju, na koji način se suše, na koji način se čuvaju, to je sve znanje koje jako jako nestaje i svi zajedno treba da radimo na tome da ga sačuvamo od zaborava“, kaže Momčilo Antonijević, novinar i narodni travar.
Ističe da je na Jelovoj gori razgovarao sa Milkom Adžić koja se preselila iz grada na selo, koja je ekspert za gljive. Ona je dala vrlo koristan savet za one koji razmišljaju da urbani život zamene ruralnim, a to je da na neko vreme iznajme kuću i da odu tamo onako parcijalno, da probaju zimu na selu, jesen na selu, proleće na selu, nestanak struje na selu, nestanak vode na selu, da se upoznaju s komšijama.
Na selu se cele godine radi. Čovek nauči da se sve u prirodi ne može kontrolisati, jedan grad može da uništi gotovo celu letinu.
„Ljudi na selu imaju tu veliku prednost u odnosu na nas koji živimo u gradu da mogu da tačno znaju šta jedu, mi to samo donekle možemo da znamo i možemo samo da verujemo nekome, ali ukoliko sami proizvodite svoj paradajz, sami proizvodite svoj kupus, sami proizvodite svoje voće onda ste sigurni u to šta jedete“, istakao je Momčilo Anastasijević.
„Znanje je ozbiljno imanje i znanje vam je jedino imanje koje niko nikad ne može da vam uzme, kad god se setim one kolone izbeglica 90-tih godina uvek pomislim na to da ono što znaš i ono što umeš svojim rukama ne može niko da ti uzme“, rekao je Momčilo Anastasijević, novinar i narodni travar.
Oko 70 odsto hrane u Srbiji prska se hemikalijama. Stručnjaci kažu da se jabuka prska više od 16 puta, dok je svetski standard tri puta. Zbog prekomerne upotrebe pesticida svake godine od posledica trovanja strada između 10.000 i 20.000 farmera i oko 70 miliona ptica.
Izvor: RTS
Foto: Pixabay
