Piše: Jelena Lukić
U dvorištu Tomislava Cvetkovića (81) u Glogovcu kod Jagodine raste vinova loza, duga čak 35 metara, i to iz jednog čokota. Tomislav je pre sedam godina posadio dva čokota vinove loze, pored stare kuće: crno grožđe hamburg, čija je loza duga oko 20 metara, a pored nove kuće beogradsko belo grožđe, čija je dužina sada 35 metara.
– Želeo sam da deca i unuci, kad otvore prozore, mogu da iz svoje sobe dohvate grožđe, da ga uberu i jedu. A želeo sam i da imam lepu hladovinu u dvorištu, gde ću leti moći da sedim i uživam – kaže Tomislav.
Nema dobrog roda, bez dobrog orezivanja
Cvetković se vinogradarstvom bavi od kada je došao iz vojske 1963. godine.
– Otac mi je umro dve godine pre toga, pa sam nastavio da obrađujem njegov vinograd od 25 ari. To nije bilo nešto mnogo, imao sam grožđe samo za potrebe naše porodice, pekao sam rakiju i pravio vino, a i poklanjao sam kome god je trebalo. Vrlo sam malo prodavao – navodi Tomislav.
On se u mladosti bavio i poljoprivredom pa je tako obrađivao oko dva hektara zemlje, čuvao je stoku, uglavnom svinje, krave i bikove, ali je i radio u fabrici konfekcije „Resava“, gde je šio šešire i bio portir. Pošto mu je vinogradarstvo bila velika ljubav i hobi, naučio je da orezuje vinovu lozu.
– Ja sam i majstor za orezivanje grožđa. Da biste imali lepo grožđe, morate da znate da lepo orežete. Kad sam bio mlađi, orezivao sam po 50 hektara vinove loze. Samouk sam. Inače sam sâm naučio i da šijem, da zidam i da radim ostale majstorske poslove – ističe Tomislav.
Tomislav Cvetković sam neguje vinovu lozu u svom dvorištu.
– Na proleće je orežem, vezujem je, imam stube na rasklapanje pa se penjem i vezujem. Da bih mogao lepo da je namestim, skratio sam lozu za oko 10 metara. Loza svuda dobro rađa, i blizu gidže i na kraju. Ove godine me je loza namučila, jer kad dune vetar, sve mi obori, pa moram da je dižem i da privezujem – navodi Tomislav.
„Tajna“ u stajnjaku i plavom kamenu
Naš domaćin kaže da se trudi da što manje prska grožđe, kako bi bilo zdravije za jelo. Pogotovo jer ga jede i njegovo četvoro unučadi i petoro praunučadi.
– Uglavnom prskam plavim kamenom. Ove godine sam malo prskao jer je vreme bilo takvo, a prošle godine je bilo katastrofalno – kaže.
Cvetković nam otkriva da lozu prihranjuje stajnjakom te da možda i zbog toga dobro rađa.
– Kada se grožđe obere i počnu prvi mrazevi, stavim jedna kolica stajnjaka oko gidže, zatim preko nanesem malo zemlje i to održava toplotu tokom zime i prihranjuje lozu – napominje Tomislav.
Rodna i slatka godina
Kaže da je zadovoljan rodom, naročito ove, 2021. godine, jer je grožđe i dobro rodilo i bilo je slatko.
– Crno grožđe je rana sorta i od njega naberem oko 200 do 300 kilograma. Beogradsko belo grožđe kasnija je sorta i tog grožđa ima do mraza. Prošle godine smo imali grožđa do snega. Pojedini grozdovi su teški po kilogram, a u proseku su oko pola kilograma. Belo grožđe rodi i više od 400 kilograma. I to od jedne gidže, a obično gidža rodi do 10 kilograma – objašnjava Tomislav.
Nesvakidašnje duga vinova loza privlači pažnju komšija i prolaznika, pa često zastanu i gledaju lozu prepunu krupnog grožđa. Tomislav ih, kao pravi domaćin, obavezno posluži.
– U porodici svi jedemo ovo grožđe, a ćerka Ljilja pravi i slatko od njega. Poklanjamo ga svima koje znamo i koji zatraže da se zaslade – ističe Tomislav.
U Glogovcu više nema toliko vinograda kao ranije. Sada svega dvadesetak domaćinstava ima vinograde, a dosta njih je povadilo vinovu lozu jer nema ko da je obrađuje. Da je ovaj kraj dobar za uzgoj kvalitetnog grožđa potvrđuje i vinarija „Vinis“ u obližnjem selu Dobra Voda, gde braća Nikolići na oko 6,5 hektara uzgajaju kvalitetne sorte grožđa i prave vrhunsko vino.
Vinova loza može puno da ponese
Vinova loza je višegodišnja lijana s moćnim korenovim sistemom i dugim tankim stablom. Zahvaljujući moćnom korenu, uspeva da najveći deo potrebnih mineralnih materija i vode obezbedi iz zemljišta, a prilikom uzgoja ove biljne kulture, u cilju održavanja kondicije i boljeg rasta savetuju se mere navodnjavanja i đubrenja. Loza može da ponese veliku količinu plodova, što se često može videti na vinjagama seoskih okućnica, ali prilikom takvog načina gajenja u većini slučajeva takvo grožće ne uspeva dovoljno da sazri da bi ostvarilo odgovarajući kvalitet. Zbog toga se u vinogradarskoj proizvodnji preporučuje plantažni način uzgoja, u kojem se rezidbom određuje rodni potencijal koji treba da iznosi do 2 kg grožđa po čokotu, kaže Igor Andrejić, savetodavac za voćarstvo i vinogradarstvo u Jagodini.
