Poslednjih godina država je zakonskim rešenjima, ali dobrim delom i finansijski, dala vetar u leđa revitalizaciji zapostavljenog zadrugarstva.
U selima je niklo više od hiljadu novih zadruga, a stare su dobile značajnu pomoć za investiranje i razvoj. Uprkos sveukupnom napretku, još uvek je malo onih koje se mogu pohvaliti sopstvenim silosom za smeštaj žitarica, a još manje da su uspeli da to ostvare svojim sredstvima.
Primer za to je Zemljoradnička zadruga „Poljokop“ iz Lalića koja 2017. godine izgradila silos kapaciteta 5.000 tona sa pet ćelija.
– Da bi ušli u ovu investiciju uzeli smo od banke, naravno, uz garancije onim što kao zadruga posedujemo, kredit od 600.000 evra. Otplatili smo praktično već dve trećine, a kompletan dug biće izmiren u roku, kao što je ugovorom i predviđeno, do 2024. godine – kaže direktor Stole Vlatković dodajući da su lane, zbog vremenskih neprilika, za oko 20 odsto imali manji prinos žitarica od očekivanog, ali da je dobra tržišna cena anulirala manjak roda.
Dugogodišnja praksa u ovoj zadruzi je da na kraju svake proizvodne godine, kad se podvuče crta poslovanja, dobijaju dividende koje se pripisuju glavnici uloženog kapitala čija vrednost pojedinačno po zadrugaru iznosi i do 25.000 evra. Sredstva od ostvarene dobiti zadrugari, po slobodnom nahođenju, investiraju, odnosno kapitališu u dalje poslovanje. Zavisno od iskazanih potreba, svoj stečeni kapital mogu i da podignu u gotovini, ali malo ko, bez neke preke potrebe, to čini.
– Zadrugari su praktično stavljeni u položaj da, uz sve ono što poseduju, budu sami svoji investitori i tako na najbolji način, ulažu u sopstvenu budućnost – veli Vlatković.
Nakon pet godina pokazuje se koliko je postojanje silosa značajno ne samo za zadrugu već i više od stotinak kooperanata iz Lalića i okoline.
– Većina poljoprivrednika u selu kao i svi naši kooperanti sada su praktično rasterećeni brige kako i gde da smeste rod nakon žetve, odnosno berbe.To je sve donedavno bio gorući problem u ovom delu Bačke jer su mnogi proizvođači, usled nedostataka odgovarajućih smeštajnih kapaciteta, imali poprilično muka sa lagerovanjem i prodajom roda. Zbog toga su bili prinuđeni da svoje proizvode često prodaju ispod cene – kaže Vlatković.
Izradnjom silosa pozicija zadrugara iz Lalića, na cenovno poprilično nestabilnom tržištu poljoprivrednih proizvoda, sada je znatno ojačana.
– Najvažnije je da su naši proizvođači konačno dobili sigurnost da uskladištenjem i odgovarajućim tretmanom sušenja mogu da sačuvaju rod. Istovremeno siguran lager omogućava da prate situaciju na tržištu i prodaju rod, sa ili uz pomoć zadruge, kada je to za njih najpovoljnije – kaže Vlatković.
„Poljokop“ obrađuje oko 600 hektara zemlje, a 460 je u vlasiništvu zadruge. Na više od polovine površina obavlja se semenska proizvodnja žitarica najviše za potrebe Instituta za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu. Imaju i sopstvenu proizvodnju merkantilne pšenice, pivarskog ječma, kukruza, soje…
Vlatković kaže da su u zadruzi posebno ponosni što su uspeli da privuku i međusobno poslovno povežu poljoprivrednike ne samo iz Lalića već i susednog Ruskog Krstura koji pripada opštini Kula.
– Opštinske granice za nas nemaju nikakvog značaja. Povezuje nas međusobno poverenje i interes bez razlike koliko su poljoprivrednici mali ili veliki po površinama koje obrađuju ili ostvarenim prinosima – kaže Vlatković koji je na čelu zadruge praktično od osnivanja, a lane je, iako po godinama (78) već poodavno penzioner, dobio poverenje zadrugara za peti mandat.
Oko tridestak zaposlenih u zadruzi redovno primaju zarade. Pored toga svakodnevno imaju topli obrok, na godišnjem nivou plaćen ogrev za četiri tone uglja ili drva, a omogućeno im je da, o trošku kolektiva, sa porodicom, besplatno, po sopstvenom izboru, odu na odmor u neku od banja u Srbiji ili na more. Tu su i davanja za nabavku zimnice i drugih životnih namirnica.
Izvor: Dnevnik
Foto: Pixabay
