Piše: Zorana Ljubojev
Da je drvo nepresušni izvor mašte i kreativnosti pokazuje primer Bečejca Đorđa Stojanova, koji je pre tri godine iz hobija krenuo da se bavi stolarskim zanatom. Ljubav prema drvetu je, kaže, oduvek tinjala u njemu, a rasplamsala se onog dana kada je u svojoj sobi počeo da izrađuje prvi proizvod od drveta.
Najpre je od ovog plemenitog prirodnog materijala izrađivao kuhinjice za decu i barbi kućice, da bi danas svoj kreativni porftolio obogatio unikatnim automobilima od drveta, traktorima, policama za knjige u obliku aviona. Cilj mu je da pravi ekološki zdrave igračke za decu od čistog drveta.
Sve boje i sve lepote zdrave prirode
– Koristim prirodno drvo, nikakav medijapan, ivericu ili neki presovani furnir. Uspevam da napravim zdravu igračku i da je zaštitim samo lanenim uljem. Ne premazujem igračke nikakvim bojama. Na drvetu je nešto najlepše kad se vide teksture godova, da se vidi da je to prirodno i da nije bojeno i lakirano. Upravo zbog toga koristim laneno ulje za završni premaz i za sjaj – objašnjava Stojanov.
Naš sagovornik ističe da veliku zahvalnost duguje svojoj supruzi, jer neizmerno podržava njegove ideje i hobi koji mu je obogatio i oplemenio svakodnevicu. Baveći se obradom drveta, uvideo je sve njegove lepote, nijanse i šare koje svakoj igrački daju jedinstveni pečat. Za izradu koristi mahom tvrdo drvo – orah, bukvu, hrast, bagrem, dud, trešnju, višnju.
– Bitno mi je da drvo bude tvrdo zbog lakše obrade, lakše se seče i oblikuje, ne kida se. S druge strane, koristim više vrsta drveta, da bih mogao da kombinujem boje. Od tamnog oraha pravim, na primer, točkove za vozila, onda ostatak bude od hrasta ili bukve, koji su svetli. Dud ima specifičnu žutu boju i, kada se koristi u kombinaciji s tamnijim drvetom, poput oraha, dobije se lep kontrast. Zato ni nema potrebe za farbanjem. Cilj mi je da naglasim sve lepote drveta – objašnjava naš sagovornik.
Pravljenje unikatnih igračaka zahteva dosta vremena, ali i odgovarajući alat, bez kojeg definitivno nema ni zanata, potvrđuje Đorđe, koji kaže da je umeo da provodi sate i sate u svojoj radionici, praveći mala vozila od drveta, jer je po prirodi perfekcionista.
– Pojedina vozila, poput jednog džipa koji sam napravio, imaju više od 30 delova, koji se moraju dovesti do savršenstva, kako bi igračka na kraju izgledala vrhunski. Taj tip igračaka je daleko zahtevniji za izradu od kuhinjica i barbi kućica, ali veći je izazov napraviti malo vozilo od mnoštva delova. Na primer, jedan traktor sam pravio više od 12 sati – s ponosom ističe Bečejac.
Drvene igračke luksuz za naše kupce
Iako su drvene igračke nepravedno zapostavljene, ipak predstavljaju luksuz u odnosu na igračke od plastike, pliša i drugih veštačkih materijala, jer njihova izrada zahteva određeni stepen umeća i znanja, a i nije reč o serijskoj proizvodnji. Za sada potražnja za njima nije velika, a ovaj tip proizvoda daleko je cenjeniji u inostranstvu nego kod nas, jer je platežna moć veća.
– Postoji interesovanje za drvenim igračkama, ali prodaja nije velika. Ljudi se zainteresuju kada vide autentične džipove, traktore i druge igračke od drveta, ali kada čuju cenu, koja je realna za taj tip proizvoda, okrenu se i odu – objašnjava Stojanov.
Pored igračaka, Bečejac izrađuje i druge predmete od drveta – nakit, ukrasne tanjire, poslužavnike, ogradice, police za cveće.
– Želja mi se da se bavim isključivo izradom igračaka za decu. Međutim, ne znam koliko je to izvodljivo, jer je drvena igračka luksuz i ne može svako da je priušti. Kada ljudi čuju da sam stolar hobista, zovu me da im pravim kućice za pse, police i tome slično. Nažalost, primoran sam da radim i takve stvari, kako bih mogao da naplatim neki posao. Ipak, to radim preko volje, jer su mi ljubav male, sitne igračke i želelo bih da se time bavim. Nisam se ovom poslu posvetio kako bih pravio žardinjere za cveće, trpezarijske stolove ili bilo kakav drugi nameštaj. Mušterije su zahtevne po pitanju nameštaja. Misle da sa svojim novcem mogu sve da kupe, ali ja se ne dam – kaže Đorđe
