Bilo je potrebno puno vremena i puno rada, priključivanje grupi „Mali proizvođači hrane u Srbiji“ da se čuje za mlečne proizvode manastira Sukovo, na obali reke Jerme u okolini Pirota. Od dvadeset hektara manastirske zemlje, trideset krava koje se na tom imanju napasaju, nastalo je čisto savršenstvo ukusa u vidu topljenog sira, mekog lako mazivog maslaca, kačkavalja sa raznim začinima, krem sira i đubeka. O svojim, sada već, nadaleko čuvenim proizvodima, koji su osvojili srca i nepca probirljivih potrošača, priča monahinja Marta, čiji je brat iguman manastira Serafim.
– Kada je bratstvo pre petnaestak godina došlo iz manastira Prohor u manastir Sukovo, počeli su ozbiljnije da se bave preradom mleka u mlečne proizvode. Imali su nekih sedam krava i njihov broj se vremenom povećavao, do sadašnjih trideset. Na tom početku u jednoj maloj prostoriji smo pravili kačkavalje za sopstvene potrebe a kasnije smo oformili mini mlekaru – kako je mleka bilo dovoljno i za veću preradu rodile su se ideje za razne ukuse sireva, sa dodacima začinskog bilja, badema, oraha.
– Uglavnom sam ja zadužena za mlekaricu i od samog početka sam želela da pravimo punomasne kačkavalje sa raznim začinima. U kačkavalje stavljamo bosiljak, origano, čubricu, orah. Isprobali smo dosta toga, neke smo odbacili, neke ostavili. Došli smo do desetak začina i stali. Imamo asortiman od dvadesetak artikala, trenutno je nešto najlepše što imamo, po mom mišljenju, topljeni sir. Poput zdenke je, sa dodatkom pavlake i divnog je ukusa – zadovoljna je vredna monahinja. Osim punomasnog kačkavalja i topljenog sira tu su i namazi nastali kombinacijom urde i sira u koje se dodaju začinsko bilje ili paprika, pečeni susam. Začine manastir za sada kupuje, dok je mleko od njihovih krava sa njihovih pašnjaka.
– Naše su krave, naše mleko, naša ishrana za stoku. Imamo dvadesetak hektara naše površine i kažu da, otprilike, jedna krava koristi jedan hektar paše, što je sasvim dovoljno za ishranu. Od njih dobijamo 500 litara mleka dnevno – dovoljno za proizvodnju koja će zadovoljiti želje kupaca širom Srbije, koji su za ovaj manastir i njegove proizvode saznali, uglavnom, preko interneta.
– Možda ste čuli za grupu „Mali proizvođači hrane u Srbiji“ kojoj smo zahvalni što su nas prihvatili i pomogli nam u prezentaciji i prodaji. Mi smo se snalazili, dovijali kako da prodamo to što smo napravili, prosto s ruke na ruku, preko brze pošte, nešto su nam prodavavali i manastiri Fenek, Žiča i sv Roman. Sa objavama na grupi sve se proširilo, ljudi su čuli i svakog ponedeljka imamo isporuku u Beogradu preko našeg kurira, što nam lepo ide – a da sve bude tako, osim bratstva, veliki trud ulažu i ljudi koji rade na imanju manastira.
– Bratija ima mnogo obaveza, ja pratim sve što se radi, imamo radnike i majstora za pravljenje sira Mileta Cvetkovića koji nam nesebično prenosi svoje znanje. Sve funkcioniše kako treba – rekla je sestra Marta za Dobro jutro.
Tekst i foto: Zorica Dragojević
Antrfile: Đubek – ruža kačkavalja
Đubek ili ćubek je manje poznat sir nastao kao ostatak ili višak kada se sir pakuje u kalupe. Naziva se još i „ruža kačkavalja“. Prilikom pravljenja sira izdvaja se masnoća od koje majstori prave najkvalitetniji maslac, dok od surutke prave urdu koja je idealno rešenje za one koji ne smeju da jedu jače sireve.
