Za Petera Firica iz Mileševa, nemački ovčari su najbolji psi na svetu. U ovu rasu se, kaže, zaljubio u ranoj mladosti, da bi 1973. godine krenuo da ih uzgaja u svojoj odgajivačnici „Vom haus Mileševac“. Sve je počelo kao hobi, ali je ubrzo preraslo u način života i porodični posao u koji su, osim njega, uključeni supruga, sin i kćerka. Nemački ovčari posebni su po mnogo čemu, objašnjava naš domaćin.
Piše: Zorana Ljubojev
– U selu je bio jedan nemački ovčar, a ja sam znao da pređem i dva kilometra, samo da bih ga video. Toliko me je privlačio još od malih nogu. Nemački ovčari su dobri čuvari, dobro podnose i zimu i leto. Ne traže neke posebne uslove. Izuzetno su privrženi vlasniku i čitavoj porodici, predano čuvaju imanje na kojem borave. Njihova primena je višestruka, koriste se u policiji, vojsci, na granicama, za spasavanje ljudi iz lavina, kao goniči stada, vodiči slepih osoba i kao psi za terapije – objašnjava Peter.
Obučavaju službene pse
Peterov sin Adrian odrastao je uz nemačke ovčare i od malih nogu je krenuo očevim stopama. Ubrzo je shvatio da ga interesuje rad sa službenim psima. Zajedničkim snagama otvorili su centar za obuku službenih pasa, gde svakodnevno rade s nemačkim ovčarima.
– Sa četrnaest-petnaest godina sam krenuo na izložbe, gde sam vodio pse iz naše odgajivačnice. Ipak, na sebe sam preuzeo obuku i trening pasa. Sa tim se kreće još od šteneta i traje u odraslom dobu psa. Važno je obuku početi u što ranijem uzrastu, kako bi pas na vreme savladao i prilagodio se svim situacijama. Izuzetno uživam i volim ovaj deo posla i rešio sam da se usavršavam u tome. Posećujem razne seminare za obuku pasa. Moram da kažem da je lako raditi s nemačkim ovčarima jer su pametni i poslušni – kaže Adrian i dodaje da je životni vek ove rase pasa u proseku između osam i deset godina, ali neki mogu da dočekaju i duboku starost sa 14 godina.
Nemački ovčar, koji je pravilno vaspitan i socijalizovan, biće veran pratilac svog vlasnika tokom celog svog života. Zauzvrat se morate posvetiti ovom psu, neophodno je raditi s njim i stalno stavljati ispred njega nove mentalne i fizičke izazove. U suprotnom ćete imati nervoznog psa s izraženim lošim navikama.
– Dužina trajanja obuke psa zavisi od mnogo stvari. U prvom redu od karaktera, da li je lako učljiv ili je prgav. Princip je isti kao i kod čoveka – psi uče dokle god su živi. Kada savladaju odbranu i napad, to ne znači da s njima više ne treba raditi. Možda ne mora sa tom dinamikom, ali ipak je potrebno sve ponavljati dvonedeljno ili mesečno – kaže Adrian i dodaje da kod službenih pasa kod radnog ispita postoje tri segmenta – trag, vežbe poslušnosti i odbrana i napad. Kada sve to savlada, pas može položiti ispit.
Inače, ova rasa spada u prvih pet najinteligentnijih rasa. Karakteriše ih velika želja za savladavanjem novih komandi, pa tako dresura ovih pasa ne predstavlja problem. S treningom poslušnosti se kreće još dok je pas štene, a najbolje rezultate daje doslednost pri dresuri i nagrađivanje.
Otporni, ali zahtevni
Kada je reč o zdravlju, preporuke vlasnicima je da svoje ljubimce zaštite od srčanih crva, dok u štenećem dobu treba voditi računa da se pas ne zarazi parvovirozom. Većina nemačkih ovčara su zdravi i otporni psi, pa ne zahtevaju preterano česte posete veterinaru.
– Pse treba zaštiti i od korone. Važno je na vreme ih vakcinisati i to činiti redovno – kaže Adrian.
Mnoge bolesti koje su zajedničke za nemačke ovčare rezultat su inbridinga (ukrštanje u srodstvu) u ranom postojanju rase. Jedan od takvih problema je displazija kuka i lakta, što kod psa može izazvati bol ili artritis u starijem dobu. Ukoliko štene nabavljate iz proverene odgajivačnice, smanjujete rizik od pojave ovakvih problema.
Želeći da u svojoj odgajivačnici ima najbolje primerke, Peter se okrenuo genetici, anatomiji i uopšte kvalitetnom uzgoju pasa. Njegovi nemački ovčari su nadaleko čuveni, a u prilog tome govore i brojna šampionska priznanja, osvojena na saveznim, međunarodnim i specijalizovanim izložbama, kako kod nas, tako i u svetu.
– Od svih rasa, nemački ovčar je najzahtevniji za uzgoj. Mora da poseduje snimak kukova, laktova, DNA test. Psi starosti između devet i 13 meseci moraju proći proveru karaktera, odnosno Vesenstest. Nakon toga pristupaju polaganju radnog ispita, koji se sastoji od 18 radnji, provere poslušnosti i vodljivosti, kao i od provere psa na rukavu. Sve to je neophodno da bi neko mogao da stekne uslove za odgoj ove rase. Zato je važan pravi odabir priplodnjaka za kuje. Moramo da gledamo karakter, pigment, ispravnost uglova, stavove prednjih i zadnjih nogu. Za vrhunske primerke treba obratiti pažnju na niz sitnih, ali i krupnijih stavki. Takođe, veoma je važna i odgovarajuća ishrana, kao i trening pasa – pojašnjava nam Peter Firic i dodaje da je u njihovoj odgajivačnici primat zdravlje pasa.
Zahvaljujući takvom radu, psi odgajivačnice „Vom haus Mileševac“ ostvarili su zapažene rezultate na izložbama u mnogobrojnim državama, pa čak u dalekoj Indiji i Kostariki. Zahvaljujući decenijama rada, učenja i profesionalne selekcije, Peter Firic s ponosom kaže da je njegova odgajivačnica među prvima u Srbiji, ali i Evropi. To najbolje ilustruje činjenica da se potomci njegovih pasa nalaze se na gotovo svim kontinentima, osim australijskog.
Ženke privrženije vlasniku
Kada kupuju psa, vlasnici treba da računaju na to da će narednih desetak godina deliti svoje vreme i životni prostor s njim. Pri izboru rase na prvom mestu treba da bude karakter i potrebe psa, pa tek onda njegov izgled.
Uvek pitam naše kupce šta žele da kupe. Jer, ne može svako štene u svom leglu biti šampion. Zato ih pitam da li im treba pas za čuvanje dvorišta, da li za izložbe ili za neku drugu namenu. Spram toga preporučujem štene, spram toga nije ni cena ista. Ovu praksu primenjujemo otkako postojimo, jer nam je važan fer i korektan odnos sa svim kupcima, kao i da budu zadovoljni. Mnogo njih nam se vraća posle 10, 20 ili 30 godina sa željom da ponovo nabave štene od nas. Inače, za čuvanje dvorišta obično preporučujem ženku jer su one privrženije svom dvorištu i vlasniku, za razliku od mužjaka – kaže naš domaćin.
Inače, ženka nemačkog ovčara u proseku okoti između šest i osam štenaca.
– Od jedne kuje u periodu od dve godine možemo imati tri legla. Vodimo računa o tome da imaju dovoljno vremena da se odmore i povrate snagu za novo leglo. Bez obzira na to koliko je hrana kojom hranimo kuje kvalitetna, treba im vreme za odmor, kako bi imale dovoljno mleka za štence. Takođe, ženke ne parimo pre navršenih 18 meseci – kaže Peter.
Dvadeset jedan dan nakon što se rode, štenci se čiste od parazita i taj postupak se ponavlja nakon dve nedelje, kada dobijaju “papi” vakcinu.
– Sa sedam nedelja dobijaju redovnu vakcinu i tada su spremni za preuzimanje. Preporučujemo da to bude između 8 i 10 nedelja starosti. Eventualno uz dogovor s novim vlasnikom, štence možemo držati kod nas i nešto duže. Zavisi od zahteva i potreba vlasnika, da li žele da dobiju psa s određenim stepenom socijalizacije, da li žele da ga mi čipujemo i vakcinišemo protiv besnila, što je obavezno posle tri meseca – ističe Firic.
Međunarodni sudija
Inače, Peter Firic je ujedno, već više od dve decenije i međunarodni kinološki sudija za devet FCI grupa.
– Sudim u celom svetu, ne samo nemačke ovčare, već i ostale rase pasa. Takođe, sam jedini u Srbiji koji izdaje uzgojne dozvole za nemačke ovčare. Moram da kažem da je Međunarodna kinološka federacija pre osam godina dala dozvolu da se izdaju rodovnici za dugodlake nemačke ovčare. Takođe, oni mogu da se između sebe pare, dok kratkodlaki mogu samo s kratkodlakima. Tu postoji drugačija pigmentacija dlake, pa tako postoji sivi nemački ovčar koji je radna linija, kao i s paležom u kombinaciji crne i žute boje. Tu je prisutna i razlika u anatomiji, kao i delimično u karakteru, jer su sivi odgojeni samo za rad, a ne za eksterijer, dok su ovi drugi podjednako i za rad i za eksterijer. Postoji još mutacija boja koje se priznaju – objašnjava Firic.
