Насловна ВЕСТИ Први сајам вина Отвореног Балкана

Први сајам вина Отвореног Балкана

246

Први међународни сајам вина под окриљем иницијативе Отворени Балкан биће одржан на Београдском сајму од 1. до 4. септембра а вински судија Томислав Ивановића рекао је да је Србија земља са пуно потенцијала за развој винске индустрије и да домаћа вина имају широку хармонију укуса који се траже у свету.

Навео је да је у Србији тренутно око 22.000 хектара засађено виноградима, што је мала површина ако се упореди да је у време бивше Југославије под виноградима било 80.000 хектара земље, те закључио да постоји још доста простора да на пропланцима и брдима широм земље видимо нове винограде.

Ивановић је казао да је сајам „Wine Vision by Open Balkan“ добра прилика да се окупе сви чиниоци са винске сцене Балкана на једном месту, како би се промовисао вински потенцијал и диверзитет региона.

Он је навео да су учешће на овај манифестацији потврдиле и земље које нису чланице иницијативе Отворени Балкан.

– На сајму вина највећи број винарија представиће се из Србије, Албаније и Севeрне Македоније, али биће винарија из читавог региона Балкана, од Словеније, Молдавије до Румуније, а учествоваће и велики број винарија из већ афирмисаних светских регија, које имају циљ да на сајму пронађу потенцијалне дистрибутере и увознике – рекао је Ивановић, који је и уредник сајта vinopedia.rs.

Истакао је да су Србија, као и читав Балкан вековима препознати као винарска регија и да због повољних климатских услова и плодног тла наша земља има све предиспозиције за развој винарске индустрије, која би могла да постане једна од важних привредних грана и допринесе економском развоју читаве државе и региона.

Према речима Ивановића, квалитет вина се одређује на основу склада винских састојака – количине алкохола, танина и комплексности ароматског профила, а домаћа вина испуњавају хармонију светских стандарда.

– Србија има ту срећу да се налази између Медитерана и централне Европе, тако да имамо потенцијал да производимо вина врло различитих стилова и карактера. Вина која долазе са југа земље из Врања и Жупе или нишког краја су препуна сунца, пуног укуса, екстрактивна, концентрована са више алкохола, док вина са севера су елеганта, боја им није интензивна, лакше се пију и не захтевају јачу храну – објаснио је вински судија.

Закључио је да Србија има јако развијен диверзитет и велику разноликост сорти, како аутохтоних, тако и интернационалних.

На питање са којим се винима Србија може репрезентативно представити пред страним гостима, Ивановић је казао да домаћи сомелијери најпре препоручују аутохтоне сорте, које се тешко налазе ван Балкана, као што је прокупац, који се вековима гаји у нашој земљи и има свој дан на коме се слави попут светских сорти, или тамјаника које је лагано, ароматично бело вино.

Што се тиче квалитета, Ивановић је рекао да се Србија уједначила са земљама региона, након заостака од једне деценије због санкција и да је сада један од лидера по производњи и квалитету вина на Балкану. У светским оквирима, оценио је да смо конкурентни и да је Србија препозната као земља пуна потенцијала за развој винарства, али да то још увек није на задаовољавајућем нивоу, те се мора радити на промоцији и маркетингу и Србије и читаве регије у домену винске индустрије.

– Мислим да ће сајам бити добра прилика да се велики број винских експерата, сомелијера, увозника и дистрибутера из иностранства упознају са понудом читавог региона – закључио је експерт.

На питање како експерти из водећих земаља винске индустрије реагују на домаћа вина, Ивановић је рекао да они немају велика очекивања, те реагују „врло изненађено“ када пробају вина из Србије. Сматра да је добар ефекат када се странци изенаде квалитетом наших вина, јер се тако подиже лествица нашег винарства и репутације српских вина у свету.

Истакао је да држава и Савез винара и виноградара у Србији пуно улажу у винарску индустрију, јер су препознали да унапређење те делатности може допринети привредном и економском развоју земље, као и омогућити да млади нађу послове и не одлазе из земље.

– Годинама се инвестира у винарски сектор, како уз помоћ субвенција за подизање нових засада, тако и за куповину винарске опреме, али и за промоцију на међународним тржиштима. Та подршке не само да долази од државе, већ и кроз програме ЕУ за развој винарског сектора у Србији – навео је Ивановић и истакао да те мере дају резултате, јер се број винарија све више увећава у нашој земљи.

Извор: Танјуг

Фото: Pixabay