Насловна ТЕМЕ ПЧЕЛАРСТВО МАЛА ШКОЛА ПЧЕЛАРСТВА „ДОБРОГ ЈУТРА“ (8): Увећавање пчелињака тежња сваког пчелара

МАЛА ШКОЛА ПЧЕЛАРСТВА „ДОБРОГ ЈУТРА“ (8): Увећавање пчелињака тежња сваког пчелара

557
Фото: Pixabay

Тежња сваког пчелара је да увећа свој пчелињак до граница које му омогућавају да га без тешкоћа квалитетно опслужује. И сам Лоренц Лорејн Лангстрот, човек чија је кошница постала светски стандард, читавог живота маштао је о пчелињаку од 125 кошница, али их је имао само двадесет. Посао и тешка, неизлечива болест спутавали су га да свој сан оствари, али се зато данас милиони кошница називају његовим именом.

Умножавање пчелињих друштава потребно је обавити тако да се изворна друштва у сваком погледу не нарушавају. Зато се ова радња спроводи у време врхунца развоја и највеће јачине заједница. Календарски, то је обично крај маја и почетак јуна.

Ослобађање вишка легла без ројења

Велика умешност и ангажовање пчелара потребни су да се у нашим климатским условима обезбеде јака производна друштва за релативно рану багремову пашу. До почетка главне квалитетне паше треба створити бројна, снажна производна друштва која ће једина бити продуктивна. Када багрем добро замеди, читава пчелиња заједница упосли се на најважнијем раду – медобрању. Тада је неговање отвореног легла нецелисходан посао стога што ће оно дати пчелу у време када је паша већ завршена и подстаћи ће заједницу да отпочне ројење. Зато се за збирне ројеве користе пчеле које нису од посебног значаја за друштва из којих се узимају, младе тек изашле радилице које би у кошници морале да проведу доста времена до тренутка када постају излетнице. Мноштво њих убрзо би изазвало тескобу.

Из изворних друштава одузимају се отворено легло и младе пчеле. Његовим уклањањем заједница се ослобађа вишка легла, у плодишту се ствара место за залегање матици. Младе пчеле такође одлазе, што све за последицу има смањену могућност појаве ројевног нагона.

Стварање збирних ројева је веома једноставан поступак који се може обавити и узгредно у току главне паше или после ње. Приликом сваког обиласка пчелињака на терену потребно је, осим воде за одржавање појила, понети и неколико комплета који се састоје од подњаче, наставка са рамовима опремљеним сатним основама и вентилационе мреже. Уколико се не користе аустралијске стеге, конструкција се учвршћује гуменим тракама.

По два рама из сваке кошнице

После доласка на пчелињак из плодишта сваке кошнице која је у врхунцу развоја треба одузети по два рама отвореног легла са пчелама на њему, пазећи да се случајно не пренесе и матица. Рамове треба одлагати у припремљени наставак на подњачи: изваде се два рама са сатним основама, а на њихово место ставе рамови са леглом и пчелама и тако редом. У плодиште се улажу по два рама са сатним основама до легла. Они ће помоћи изворној заједници да обнови саће, младе пчеле ће имати где да излуче свој восак, а потом ће их матица засејати.

Један наставак десеторамне ЛР кошнице може да прихвати легло и пчеле из три јаке изворне кошнице. Оне ће дати шест рамова легла и младих пчела, остали простор треба допунити са по два рама са сатним основама и по два крајња рама потпуно испуњена храном, медом и поленом. Након комплетирања наставка, треба га поклопити вентилационом мрежом и спремити за одвожење на матични пчелињак, удаљен бар неколико километара.

Стално место за нова друштва

На матичном пчелињаку треба нова друштва поставити на стално место, отворити лета, и поставити хранилицу и кров. Потом треба додати матицу у кавезу или припојити преко мреже садржај оплодњака. Ново друштво обавезно је неко време појити, макар чистом водом ако се не даје сируп, с обзиром на то да се заједница још није организовала и да нема пчела водарица.

Ако на новој локацији не постоји било каква тиха паша, да би се збирни рој што брже развио у норманло друштво, неопходно га је прихрањивати сирупом, уз обавезну погачу коју ће пчеле радо посећивати. Оваквим, младим заједницама без двоумљења треба у храну, течну и тесто, додавати адитив за пчеле, код нас одомаћеног назива „форсапил“, који у себи садржи низ макро и микро елеманата, али и витамина групе Б, витамина Ц, А, Д3 и Е, важних за развој јер  директно учествују у регулацији биохемијских процеса у организму пчела. Ма која пчелиња заједница, била она рој или друштво, стагнираће у развоју и јачини уколико нема уноса, матица ће бити слабије храњена па ће мање и залегати.

Када матица буде примљена, уз нешто неге и помоћи пчелара, рој ће брзо напредовати и прерасти у лепу, квалитетну пчелињу заједницу. Тада свакако треба искористити и наступајућу главну количинску пашу, сунцокретову, за подстицај развоја новог друштва, али и за обезбеђење добрих залиха меда и полена за зиму која му предстоји.

проф. Дејан Крецуљ

Добро јутро број 566 – Јун 2019.