Водњика је енергетско пиће горштака, чудесне снаге. Јача имунитет и сматра се леком без премца у време јаких прехлада и грипа. Прави се од шумских плодова из нетакнуте природе. Пили су га још стари Словени, а данас се прави једино у планинским деловима западне Србије. У осталим крајевима веома ретко, или се за њу уопште не зна.
Пише: Жељко Дулановић
Због њених састојака, за водњику кажу да је права витаминска бомба и у врлетима Златара, Златибора, Јадовника и других старовлашких планина одвајкада се правила у малим количинама, за сопствене потребе. Ретко „на велико“, све док Предраг Симић (29) с обронака Таре од водњике није направио бизнис јединствен у Србији. Након што је на Пољопривредном факултету у Београду одбранио мастер рад на агроекономском смеру, вратио се у родну Биоску код Ужица и посветио производњи пића које полако пада у заборав.
Здрави плодови нетакнуте природе
– Према речима мога деде Остоје, његов деда, а мој наврдеда Илија, пре Првог светског рата продавао је своју водњику на пијаци, па сам решио да наставим тамо где је он стао, али мало озбиљније. Водњику сам пре две године званично брендирао и од тада је под препознатљивом етикетом продајем у стакленим флашама од једног литра. Производња је још увек мала, па је нема у продавницама и маркетима. Зато заинтересованима шаљем брзом поштом, а једном до два пута месечно организујемо и директну доставу на територији Београда и Новог Сада, где је и највише купаца – изјављује за „Добро јутро“ Предраг Симић.
Он за себе у шали каже да је највећи произвођач водњике на свету, што и није далеко од истине. Прве године, када је почињао, произвео је 820 литара лековитог напитка, а прошле готово четири пута више, и не намерава да ту стане. Потражња је све већа, па је Предраг у посао укључио готово целу породицу – оца, мајку, сестру, обе бабе… Каже, свако има своје задужење. Једни флаширају напитак, други лепе етикете, трећи врше доставу поруџбина на кућне адресе…
– А с првим јесењим данима сви одлазимо у шуму, јер нам за садашњу производњу треба скоро 1.500 килограма самониклих шумских плодова и дивљег воћа, а набрати толико количину није ни једноставно ни лако. Бере се обично у периоду од краја септембра до краја октобра. И тих месец дана немамо радног времена, у шуми смо од раног јутра до заласка сунца. Све што се убере потом се очисти од гранчица и лишћа, и још једном пребере, јер у водњику иду само здрави и зрели плодови из нетакнуте природе – каже Симић.
У водњику се стављају дивље крушке и јабуке дивљаке, трњина, глог, шипурак и дрењак, као и бобице клеке које овом напитку дају специфичан укус. Рецепт је једноставан, ко хоће да спреми у кућним условима. Шумско воће и плодови ставе се у буре или кацу, налије се чиста изворска вода и остави да остоји 45 дана, а некада и дуже. Када мало огрезне, водњика је спремна за пиће.
– Највише стављамо дивље јабуке и дивље крушке, јер оне дају напитку резак, освежавајући укус. Водњику не пастеризујемо, да не би изгубила витамине и минерале, нити у њу додајемо шећер, конзервансе и екстрате. Да је то сто посто природни напитак, препознали су и купци. Највише ме радује када позову и кажу да ништа слично до сада нису пробали и да водњика делује окрепљујуће на организам – каже Предраг.
Симићи су на свом имању изградили мини-погон капацитета 3.000 литара и знатно унапредили процес производње, поштујући притом искуство предака који су каце и бурад с водњиком зими обично чували у подруму куће, изолованом од хладноће и мраза. Код Симића водњика се прави у строго контролисаним условима, а сваки корак јасно је дефинисан, како би имала пун укус и мирис.
Литар 450 динара
– Током ферментације водњика „лежи“ у инокс ферменторима, на прописаној температури у просторији. Прецизно је дефинисано и у којој количини се ставља које воће, као и када се и како водњика флашира, како се складишти и чува. Редовно радимо и физичко-хемијске анализе, како бисмо одржали константан квалитет током целе године, а ништа ово не бих могао без велике помоћи мог друга Душана Радоњића, који је по струци технолог конзервисања и врења – каже Предраг.
Мада је купаца сваким даном све више и може да се заради, производња водњике Симићима је још увек само додатни извор прихода. Осим што производе овај напитак, на свом породичном имању сеју кромпир и друго поврће, имају и пластеник за сопствене потребе, а гаје и свиње, овце и кокоши, као и већина других газдинстава у овом крају. Највише су поносни на воћњак са 650 стабала старе сорте шљиве трноваче, од које праве ракију.
– Литар водњике је 450 динара, али од њене производње још увек не може да се живи. Тек смо на почетку, па сваки динар који зарадимо улажемо у развој самог бренда и опрему, како бисмо унапредили и повећали производњу. Напредујемо из дана у дан, са сваком новом испоруком. Ово је посао који сам сањао и ништа ми није тешко. Циљ ми је да водњика као традиционални производ постане део туристичке понуде ужичког краја, познатог по комплет лепињи и пршути. Има све услове за то, јер се водњика, с несвакидашњим укусом, нигде другде не може пробати, осим овде код нас – каже Предраг Симић.
Стигла и у Мексико
Водњика из Биоске пије се и широм Европе, а стигла је и на амерички континент, захваљујући нашим људима који овде купе литру-две, и понесу кући, да у белом свету уживају у укусима завичаја.
– Знам сигурно да је наша водњика стигла до Немачке, Велике Британије, Француске, Молдавије. Пије се и у САД, као и у Морелију и Гвадалахари у Мексику – каже Симић. – Водњику шаљемо брзом поштом у целу Србију, а потрудићемо се и да се што пре нађе на рафовима продавница здраве хране. За сада нас људи налазе на Инстаграм профилу „Kraljica imuniteta“ и Фејсбук профилу „Vodnjika PG Simic“.
Зими за имунитет, лети за освежење
Део шумских плодова и дивљег воћа које му треба за водњику, Предраг Симић откупи од комшија. Оно што не искористи у јесен, у првој тури, остави у хладњачу за касније, како би водњику могао да производи целе године.
– По традицији, водњика се пије зими за јачање имунитета, али благотворно делује и лети. Окрепљује и освежава током врелих дана боље него било који сок или освежавајуће пиће – каже Предраг.
У планинским селима југозападне Србије кажу: ко пије водњику, биће здрав к’о дрен. Шипурак је богат витамином К и има више витамина Ц него лимун. Клека добро дође за варење, лечење прехладе и астме. Глогиње су добре за срце и имају антидепресивно дејство. Трњина прија желуцу и сузбија кашаљ, док су дрењине добре за крвну слику.
