Naša zemlja ima odlične ekološle uslove za gajenje leske. Ipak, potrebno je da se zna koji su najbolji uslovi za njen uzgoj.
Svetlost – Leska je heliofit – to znači da su za njeno gajenje pogodniji osvetljeni položaji. Osvetljenost se reguliše i brojem stabala po hektaru. Reproduktivni organi su po periferiji krune što potvrđuje zahteve leske za insolacijom kako bi se oni formirali. Potvrdu ove činjenice nalazimo u njenom gajenju oko Sredozemnog mora.
Temperatura – Leska se može gajiti i u rejonima u kojima se temperatura zimi spušta i od -22°C (po nekim autorima podnosi i do -30 °C), tako da minimalne zimske temperature nisu ograničavajući faktor za gajenje leske. Leska sigurno donosi rod u području gde je srednja godišnja minimalna temperatura oko – 4 °C i apsolutni godišnji minimum od -11°C do -12°C. Muški cvetovi dok su zatvoreni izdrže do -16°C, odnosno -18°C , a kad su otvoreni svega -8°C do -10 °C, dok u momentu oslobađanja polena samo -5° do -7° C. Ženski cvetovi pre cvetanja izdrže – 13°C do -16° C, a u momentu cvetanja -7°C do -8° C. Mrazevi sa temperaturom – 4°C do – 6° C mogu da oštete mlade letoraste i do 50 %.
Voda i vlažnost – Za uspešno gajenje traži dovoljno vode u zemljištu i dosta visoku relativnu vlažnost vazduha, odnosno 70-80% (rečne doline i osojne položaje). Potrebno je od 700-800 mm vodenog taloga godišnje, ali padavine pravilno raspoređene po mesecima posebno u periodu vegetacije. U fazi intenzivnog porasta plodova i letorasta, voda je najpotrebnija – to su meseci: od polovine maja do polovine avgusta.
Nadmorska visina – Može se uspešno gajiti u širokom rejonu. Najbolje uspeva u brdskim i priplaninskim rejonima. Uspeva na nadmorskoj visini od 200 do 800 m (postoje primeri uspešnog gajenja do 1. 200 metara).
Ekspozicija – Odgovaraju joj severne, severozapadne i severoistočne ekspozicije u toplijim krajevima (hladnije su – kasnije cvetanje) a severoistočne, severozapadne i zapadne ekspozicije u hladnijim krajevima.
Vetar – Vetrovi su vrlo štetni u fazi cvetanja, pogoduju joj blagi i vlažni vetrovi (povetarci) zbog raznošenja polena i bolje oplodnje.
Zemljište – U odnosu na zemljište nije veliki prodirač (srednje plodna, laka, peskovito-glinovita, humusnokarbonatna i umereno vlažna). Ne podnosi plitka, siromašna, skeletna, suva i kisela zemljišta. Najbolje rezultate daje na peskovito – ilovačastim, aluvijalnim i deluvijalnim tipovima zemljišta koja su uz to duboka najmanje 100 cm. Na aluvijumima na nadmorskoj visini 100-500 metara može da rodi 4-5 t/ha. Zemljišta sa visokim nivoom podzemne vode, kao i ona na kojima se veoma dugo zadržava površinska voda nisu pogodna za gajenje leske. Prema reakciji zemljišta (pH vrednosti) leska je tolerantna, jer dobro uspeva na zemljištu pri vrednosti pH od 5 do 7,5 (pH od 8 izaziva hlorozu lista). Leska ne podnosi močvarna zemljišta. U divljem stanju leska se nalazi nakrečnom i silikatnom zemljištu. Zemljište za lešnik mora biti takvo da omogućuje ravnomerno razvijanje korenove mreže kako lateralno, tako i po dubini. A to će omogućiti zemljišta sa dovoljno hranljivih materija, vode i vazduha u toku cele godine. Trebalo bi nastojati da se prilikom izbora zemljišta za komercijalno gajenje lešnika izaberu ona koja traže najmanje ulaganja za dovođenje u odgovarajuće optimalne uslove. Zemljište za lešnik bi trebalo da sadrži: 15-20 % gline; 20-30 % sitnog peska; 15-20 % koloida; 30-50 % krupnog peska, odnosno za rast i razviće leske dovoljno plodno je zemljište koje sadrži: preko 3% humusa; 250 – 300 ppm lako usvojivog kalijuma i 120 -140 ppm lako usvojivog fosfora.
Suzana Jerkić, PSS Vranje
