Руса је вишегодишња зељаста биљка са разгранатим стаблом, која је распрострањена у веćем делу Европе, Азије и Северне Африке. Уз зову, боквицу и коприву редовно прати људска насеља: расте у сенци, у близини зидова, на периферији градова и села, на запуштеним и влажним местима и на необрађеним земљиштима, а највише јој одговарају кречњачке подлоге. Лако се препознаје по јарко жутим цветовима који садрже четири крстатсо постављене латице и жуто-наранџастом соку који обилно лучи при кидању или ломљењу делова биљке. Листови су у доњем делу стабљике постављени на дугачким петељкама док су на горњем делу седећи, перасто раздељени, јајолико округли са избразданом ивицом, а и стабљика и листови имају по себи ретке маље. Руса може достићи висину од 60цм, а период цветања траје од маја до октобра.
У фитотерапији, за припрему чаја, користи се надземни део биљке у цвету (Цхелидонии херба), а корен русе, за потребе фармацеутске индустрије, сакупља се у марту и априлу, пре цветања. Жуто-наранџасти сок по коме је руса препознатљива, и који кожу боји црвенкасто, садржи мноштво алкалоида који по хемијској структури (али не и по дејству!) имају сличности са алкалоидима опијума, обзиром да и мак и руса припадају истој породици биљака – Папаверацеае.
Жута боја сока потиче од берберина – хелидокснатина, док се алкалоиди хелидонин, хелеритрин, сангвинарин, коптизин и алокриптопин налазе у већој концентрацији. Руса садржи и органске киселине (хелидонску, хелидонинску, лимунску и јабучну), фенолне киселине, сапонине, флавоноиде и каротеноиде, соли калцијума и магнезијума и фосфате. Садржај алкалоида одговоран је за токсичне ефекте, стога је при примени русе неопходно поштовати препоруке терапеута.
Аустријски народни лекар Себастијан Кнајп, током XИX века препоручиво је употребу русе код малигних болести и туберкулозе коже. У народној медицини многих европских земаља, употреба се препоручује код проблема са варењем и за умирење болова, посебно у желуцу, жучи и јетри, као и за умирење плућних спазама код астме. Помаже и код водене болести, а користи се и за ублажавање болова у очима насталих као последица жутице, било примењена у виду облога или ако се пије као чај.
У народној медицини свеж сок се користи за уклањање брадавица, а доприноси и побољшању стања код неких малигних болести коже. Примењена споља, за облоге, доприноси отклањању лишајева, краста и кожних болести.
У виду облога, чај од русе се користи и за ублажавање болова у стомаку и материци, док се руса укувана са млеком користи се за облоге код упале дојке. У народној медицини Тинктура од русе се препоручује код гихта, реуматизма, водене болести и рака на желуцу.
Уобичајене терапијске индикације за примену производа од русе су стање жутице, упале жучне бешике, тегобе услед присуства камена у жучи, хронични хепатитис, цироза и, уопште, болови који настају као последица поремећаја функције јетре и жучи. Делује као антиспазмодик: ублажава грчеве у желуцу и цревима. Споља се примењује за лечење брадавица, курјих очију, екцема, дерматоза, краста, лишајева, чирева и тумора коже.
Услед благог седативног дејства, чај од русе може допринети ублажавању нервозе и несанице, док екстракт потпомаже зацељење чира на желуцу.
Новија истраживања су показала да екстракти русе делују вазодилататорно, повеćавајући пречник коронарних артерија, па постоји могућност за примену код артериосклерозе, обзиром да доприносе снижењу пулса и крвног притиска. Примену у лечењу очних болести, савремена медицина никако не препоручује, обзиром на да је ризик од иритације слузокоже ока много већи од могуће користи.
Савремена истраживања су усмерена на антимитотичка својства активних састојака русе – дејство на заустављање умножавања ćелија, и могућност примене у терапији малигних болести. Алкалоиди русе показују специфично токсично дејство на за малигне ћелије – инхибирају њихов раст и индукују смрт малигних ћелија. Механизам деловања је сличан деловању лекова који се користе у хемотерапији, обзиром на способност да се уметну у ДНА туморских ћелија, изазову прекид ланца чиме се онемогућава размножавање.
Неодговарајућа употреба русе, услед токсичности алкалоида, може довести до нежељених деијстава, стога је неопходно је поштовати ограничења
С обзиром на могуће токсичне ефекте, русу не би требало користити без надзора лекара или фитотерапеута. Не треба је користити дуго врмена у континуитету, и строго се треба придржавати прописаних доза и начина припреме чајева. Свежу биљку нити њен сок никако не треба уносити орално, обзиром да да сок корозивно делује на слузокожу, и доводи до мучнине, повраćања, тешке дијареје са великим ризиком од дехидратације. Високе дозе чаја такође могу деловати токсично на јетру и довести до хепатитиса. Употреба се не препоручује трудницама, дојиљама и деци.
Зорица Дражић, Институт “Јосиф Панчић”
Фото: Википедија
