Оброк пасуља уз мало калорија и масти обнавља залихе гвожђа и мангана, те на тај начин повећава енергију и антиоксидативну заштиту у организму. Смеђи, бели или црвени пасуљ један је од најбољих биљних извора протеина, сиромашан је калоријама, мастима и натријумом. Клијањем се повећава количина витамина у пасуљу, нарочито витамина Е и Ц, а сушењем зрно не губи хранљиве састојке.
Пасуљ се појављује у традиционалним кухињама целог света, од мексичког печеног пасуља до талијанског pasta e fagioli. Фамилија махунарки, којој припада и пасуљ, броји 600 родова и око 13.000 врста, а најпознатије су боб, грашак, леблебија, кикирики, бадем, рогач, соја, па чак и детелина и пискавица.
Код свих сорти пасуља, и са зеленим и с љубичастим лишћем, лист се дели на три овална и глатко оивичена листића. Бели, ружичасти или љубичасти цветови су дугачки око 1 цм. Махуне могу бити дуге од 8 до 20 цм, а широке од 1 до 1,5 цм, те зелене, жуте, црне или љубичасте боје и садрже по 4 до 6 зрна пасуља свака.
Махуне могу бити праве или цилиндричне, сабљасте, пљоснате, као и мало повијене. Код неких сорти махуна је у потпуности испуњена, а код других сорти је са шупљинама око зрна. Махуне имају пергаментни слој, а пошто се на рубу махуне нагомилавају склеренхимске ћелије, стварају се такозвани конци. Ова појава је редовна и пожељна код пасуља, пошто се махуна у физиолошкој зрелости лако отвара, тј пуца, а то омогућава одвајање семена и вршидбу.
Семе пасуља је глатко, у облику бубрега, до 1,5 цм дужине, широког спректра боја, а често је шарен, тј. има две или више боја. Иако нам је најчешће познат у кухињи, не треба занемарити његова лековита својства. Пасуљ је и лековита биљка. У лековите сврхе употребљава се зрела махуна без семена Phaseoli legumen, Phaseoli cortex fructus, од пасуља чучавца, и то цела биљка с кореном.
Будући да пасуљ садржи доста лековитих материја, веома повољно делује на организам. Зрно пасуља велику хранљиву вредност задржава и после кувања. Садржи протеине, влакна, угљене хидрате, већину битних аминокиселина, витамине (Б6, Б1, Б2, фолну киселину), минерале (гвожђе, селен, калијум, фосфор). Има енергетску вредност око 300 калорија у 100 грама сувог зрна. Сушењем такође задржава састојке, али током складиштења губи на укусу и мора дуже да се кува.
Пошто је тешко сварљив, дуго држи ситост, међутим, не препоручује се да се у исхрани користи више од три пута недељно. Лакше се вари у виду пиреа или каше. Зрно пасуља се у исхрани користи кувано, сушено или конзервирано. Користи се као главно јело без меса, али и с разним врстама меса (сушено месо, сланина, кобасице и слично) и куван као чорба или густ, запечен у рерни. Препоручује се и деци и трудницама. Како би се смањила надутости и гасови, уз пасуљ се препоручују природни зачини, као што су ким, першун, нана, бели лук, ђумбир, лорбер или кари.
Пасуљ спада у групу легуминозних биљака, на чијем корену у квржицама живе бактерије азотофиксатори. Бактерије које живе у симбиози с пасуљем могу да користе атмосферски азот, који се троши за потребе раста и развића биљака. Отуда битна улога пасуља у поправљању квалитета земљишта и његовом обогаћивању азотом. Годишње у земљишту може остати и преко 150 кг/ха тако створеног азота.
