Да би се појела комбинација банане, диње и кивија, неки додају и – лимете, не мора да се иде по пијаци и купује сво ово воће. Довољно је да се узме један плод кивана и добије се исти укус у једном плоду. Не чуди зато што се последњих година све чешће чује како неко гаји кивано. Саде га најпре због сопствене потрошње, али је то издашна биљка, па претекне довољно плода и за продају. Ово воће, или пак поврће како неки кажу, на пијацама достиже цену од 1.500 динара по килограму, те не чуди што је све занимљивије за узгој и продају.
Разлог због којег неки кивано сврставају у поврће је у томе што има текстуру као краставац, а када се расече и личи на плод овог поврћа, с мноштвом семенки. Од зрелог плода, све семенке дају биљку, а пошто се гаји слично као лубеница, онда из сваке кућице роди много плодова. Једино што за бербу морају да се користе рукавице, јер је кивано познат и под називом рогата афричка диња, пошто има бодље.
Kивано може да се гаји у пластенику, на мрежи од краставца, али и напољу, на њиви, а ђубриво му није потребно.
Сеје се у априлу, чим температура ваздуха пређе преко 12-13 степени Целзијуса и прође опасност од мразева. Може да се сади у чаше и дубина семена у чаши треба да буде максимално 1,7 центиметара.
Чим порасте садница, до 15цм, пребацује се у башту, или у пластеник, а може и из семена директно на отвореном. И то по три семенке у једну кућицу, па иде размак од 40цм, па онда опет друга кућица са три семенке, тако у једном реду. Размак између редова је од једног до 1,3 метра. Кивано пушта лозе као краставац и потиче из фамилије краставаца. Има више сорти.
Млади плодови су светлозелене боје, мењају је у различитим фазама сазревања, а потпуно зрео плод поприма наранџасту боју. Плодови су величине око 10 центиметара и њихова тежина варира од 250 до 600 грама.
Када се кивано пресече, мирише на банану и лечи упалу синуса кроз неколико сати. Иначе, користи се за многе болести, за бољи вид, против катаракте, за боље функционисање нервног система, за подмлађивање коже као маска, добар је за дијабетичаре, нема шећера, за дијету, прехладу, грип, имунитет, пун је минерала, антиоксиданса. У Америци се користи код лечења од канцера, Алцхајмерове и Паркинсонове болести, има доста магнезијума, калцијума па је добар за јачање костију, доста витамина Ц, витамина Б комплекса, код посекотина јер ране брже зарастају када се намажу његовим соком. Добар је и против хроничних стресова, за бољи метаболизам, стабилизовање притиска, упале синуса.
Плод се бере зелен и оставља се петељка која је као гранчица, преко које се плод храни, пуни соковима и сазрева. Када буде скроз зрео, он је скоро црвен, односно има јаку наранџасту нијансу. Ако се засади раније, у априлу, онда већ у августу могу да се беру плодови. За брже сазревање, обрани плодови могу да се дању држе на сунцу. Ако се касније засади, може да се бере и у новембру, а чува се на температури до 18 степени, што значи да му фрижидер не треба.
