Породица Ненада Јовановића из села Доњи Нерадовац, код Врања, се деценијама бави производњом паприке. На 15 ари земље произвели су поврће одличног квалитета, а код купаца најбоље пролазе старе сорте, јер не садрже много воде и од њих праве одличан ајвар.
Отуда Ненад жури да што пре обере паприку и на време је достави својим дугогодишњим муштеријама. Берући је тачно знају колико, и коју врсту паприке, треба свакоме да испоруче. Ретко када наберу преко тражене количине јер желе да сваки њихов купац добије свежу паприку, од које ће моћи да направи најукусније специјалитете за зиму. Без проблема прода и паприку “слоново уво” идеалну за прављење разних врста туршије.
– Имамо паприку за свачији укус. Цена оне најкрупније се креће од 150 до 180 динара, а ону стинију продамо по цени од 120 до 130 динара.”, каже Ненад истичући да је продајна цена овог поврћа у овом тренутку нешто већа у односу на исти период лане.
Упоредо са паприком многе муштерије код њега пазаре и парадајз по цени од 150 динара за килограм. А када треба да се одлуче за сорту, онда су на правим мукама јер им је он ове сезоне поред две домаће сорте парадајза, розе парадајз и јабукар, који се иначе у његовој породици производе годинама, понудио и пинк парадајз. Они су толико родили да су њихове стабљике почеле да се ломе под тежином плодова који на ваги достижу и тежину од једног килограма.
– Најбољу прођу код муштерија имамо са розе парадајзом. Он у себи садржи мало воде, изванредног је укуса и због тога га људи веома воле – каже Ненад, чија породица паузу између берби користи да прави ајвар за сталне муштерије. За тај део посла задужена је Ненадова супруга Тања, која се увек потруди да овај деликатес направи тако да муштерије пожеле да га и догодине наруче.
Јовановићи истичу да им се то исплати и да ајвар радо праве за купце у Врању и Београду. Прошле године су теглу ајвара продавали по цени од 600 динара, а ове ће засигурно нешто скупље с обзиром на то да је скочила и цена паприке. А доброг рода паприке нема без доброг улагања. Он на томе нимало не штеди и зато добије очекиване приносе. Од пре пар година почео је своје парцеле под паприком да ђубри пресованим кокошјим изметом који се показао изванредним у производњи поврћа.
Иако му је до краја бербе преостало још месец дана Ненад већ сада полако прави планове за наступајућу производну годину. Има намеру да садњу паприке знатно повећа. Планира да је сади на фолији, поново спроведе систем кап по кап, и тако своју породицу растерети бројних обавеза.
Гордана Настић
