Већ 16 година у централној Србији организује се избор за најлепша дворишта. Улепшавање дворишта и његова нега, садња биљака, додавање детаља и избор стила, нема само такмичарски карактер. То је постао стил живљења и начин да се окружење учини бољим и пријатнијим за домаћине, пролазнике и посетиоце. То поткрепљује и податак да се сваке године пријављује све више власника окућница, иако су награде симболичне.
Такмичење за најлепше двориште почело је 2007. године, сасвим случајно. Тада је двочлана новинарска екипа посетила село Влакча, на пола пута између Крагујевца и Тополе. Дочекао их је Драгољуб Швабић, најактивнији међу њима. Од почетне приче да у селу трећина становника ради у Швајцарској, а улаже у завичајна имања, дошло се и до закључка да су сва дворишта редом перфектно уређена.
Дани отворених дворишта
- Тада смо нас троје дошли на идеју да организујемо незванични избор за најлепше двориште Влакче. Била је то лепа прича за новине, а нама у селу прилика да се покажемо, јер мало волимо да се хвалимо, и на крају да кажемо како се то ради код нас. Сви који раде у Швајцарској видели су тамо да се у уређење околине много улаже и да су сва дворишта и јавне површине као „на слици“. Буквално на сваком прозору је понека саксија са цвећем. Идеју су пренели и у родну Влакчу, у коју се углавном враћају кад оду у пензију. Како су дворишта код нас у Србији, иначе велика, било је простора за маштарије. Током година, у селу је формирано на десетине прелепо уређених површина, које нису могле да остану непримећене. Новинарска екипа и ја били смо трочлани жири, и тако је све почело – каже Драгољуб Швабић из Влакче.
Те прве године било је десетак такмичара и сви су били из Влакче. Следећег лета Туристичка организација Крагујевца препознала је вредност идеје и од тада су они званични организатори манифестације за избор најлепшег дворишта.
Данас се за такмичење пријављује на стотине власника дворишта из целе Шумадије и Централне Србије, и то у четири категорије – за најлепши детаљ, за најлепше етно двориште, најлепше парк двориште и најлепше двориште у целости. Победници, из сваке од седам шумадијских општина, потом учествују на манифестацији „Дани отворених дворишта Централне Србије“.
Пропозиције за такмичење нису превише строге. Оцењује се укупна атмосфера када се уђе у двориште. Важно је да се осети склад, топлина и пријатност. Подразумева се да је уређено и чисто, али се цене начела пејзажне архитектуре и хортикултуре, као и оригиналност, поготову у детаљима.
Победници Стошићи из Ердеча
Ове године победник најлепшег дворишта и најлепшег парковског дворишта је Милан Стошић из насеља Ердеч код Крагујевца, коме због слабовидости, у уређењу дворишта помаже супруга.
- Без обзира на то што не видим, имам осећај у простору где би шта требало посадити и формирати. Наша породична идеја је да окружење буде лепо, да уживамо и ми, и деца, и унуци када дођу. Изузетно смо срећни када неко од комшија уради то исто. Замислите да је свако двориште сређено под конац, како би живот у Србији био леп – каже Милан.
Стошићи су се одлучили за веће травнате површине, по ободима су зимзелена стабла туја, затим за бели и сиви камен за простор око базена и за жардињере. Ниско растиње је углавном зелене боје, које су разбили црвеним ружама.
Године стрпљења за „старинско“ и живописно
У Србији су карактеристична етно дворишта и она уопште не морају да изгледају „старинско“, већ могу да буду веома креативна и живописна. Драган Цветковић из Петровца код Крагујевца одлучио се за етно стил и двориште је стрпљиво уређивао више од десет година. Често је побеђивао на овим такмичењима.
- Научио сам да не можете формирати лепо двориште тако што унесете одједном гомилу предмета и биљака. Додавао сам детаљ по детаљ и водио рачуна о томе да се све уклопи – каже Цветковић.
Један од пионира у уређивању етно дворишта у Шумадији је Драгољуб Швабић из Влакче. Каже да га је, када је први пут офарбао старо буре и у њега посадио цвеће, мајка чудно гледала. Током година, старе пољопривредне машине које је налазио испод тремова је рестаурирао и уклапао у своју окућницу. Његов стил је „шарено и живо“, а убрзо су и комшије узеле четку у руке.
Волим боје и разноликост, али се суздржавам да не претерам. Имам основни концепт, а онда сваке године мењам по неки детаљ или врсту цвећа које садим. Није тајна да крадемо идеје једни од других, али све је дозвољено у мисији да нам околина буде што лепша – додаје Швабић.
Пет „трикова“ за победу
- Пејзажне архитекте чешће виде апстрактне линије које повезују у целину, него клупе, цвеће или биљке. Приликом оцењивања, стручњаци из ове професије вреднују путању којом се крећу до централне тачке у дворишту, односно, композицију.
- За уска, а дугачка дворишта предлаже се одвајање у неколико целина, односно „просторија на отвореном“.
- Свако двориште мора да има простор за седење и он мора бити зналачки одабран, односно, треба да буде удобан.
- Треба бити доследан у стилу или теми коју сте одабрали. Примера ради, није пожељно комбиновати тропски и етно врт.
- Осветљење је пожељно и треба да буде добро постављено. За неодлучне, предлажу се соларне лампице, које могу да се премештају док се не постигне најбољи визуелни ефекат.
Парче раја
Психолози имају своје виђење човекове потребе да уређује околину. Снежана Томићевић каже да ужурбана и напорна свакодневица данас буди у људима жељу да имају своје „парче раја“, а потреба за естетиком је урођена.
- О томе најбоље говори историја, настала из потребе да човек уреди простор у коме живи и у коме ће његова породица бити безбедна и добро се осећати. Посматрајте децу када се играју. Многи од њих ће уредити кућу и простор око ње, слажући предмете по некој својој логици. А, готово увек ће се у њиховој измаштаној кући наћи и цвеће на прозорима – каже она.
Реч стручњака
- Код уређења дворишта парковског типа најбоље је следити принцип правих линија. Дрвореди и квадратне формације би требало да су доминантне, али не и једине. Складно је ако се у парковском дворишту нађе и кружна формација ниских четинара или сезонског цвећа, али једна и упечатљива. Не треба мешати стилове, па у парковско двориште додавати етно детаље. Тешко је уклопити више стилова у један простор. Елеменат воде у свим двориштима је добродошао, јер, фонтане, имитација потока или мини базена дају топлину простору и чине га целовитим. Замислите да сте у некој нетакнутој природи с планинским потоком? Ту ћете се најдуже задржати – наводи пезјажни архитекта Магдалена Ненковић.
Уколико величина дворишта дозвољава, практично је и лепо поставити перголу са седење, која је обрасла ружама пењачицама или бршљаном. Тај детаљ се посебно цени.
Текст и фото: Биљана Ненковић
