Za snove pune topline i ljubavi
Kuće od slame i blata nisu novina, gradile su se vekovima unazad, a u današnje doba dobijaju na značaju zbog velike uštede prilikom gradnje i održavanja. Za ekološki način stanovanja odlučio se mladi bračni par iz Vojvodine Ivana Bogdanov (38) i Dušan Crkvenjakov (32), koji je svoj dom od slame sagradio u okolini Boljevca, u podnožju Rtnja i sa savršenim pogledom na planinu Tupižicu.
Kada smo se čuli da najavimo posetu glas sa druge strane žice zvučao je više nego gostoprimljivo, Dušan nam je odmah poslao lokaciju i za svaki slučaj dao precizna uputstva kako doći do njihovog doma koji je od puta Boljevac-Zaječar udaljen tek jedan kilometar. Za nekog divljina, a za nekog savršeno mesto za život iz snova.
Na glavnom putu sačekala me je Ivana koja me je njihovim terenskim vozilom prevezla do odredišta.
– Presrećni smo što ćemo ovu zimu provesti u svom domu koji smo sami stvorili. Možda smo malo požurili sa useljenjem, ima još dosta toga da se radi, ali nismo više imali strpljenja da čekamo, a radove ćemo nastaviti kako se ukaže prilika – priča Ivana čiji osmeh govori da je istinski srećna. Dočekala nas je smutijem i preukusnim slanim i slatkim mafinima. Naši domaćini su vegetarijanci i zaljubljenici u prirodu.
Savršeno mesto za život
– Korona nas je zatekla u Kini. Zamislite da ste zarobljeni u gradu od 25 miliona stanovnika i da ne smete nigde da se krećete, da ne možete da nabavite osnovne stvari. Veoma ružno iskustvo. Tada smo se dogovorili da čim se ukaže prilika kupujemo svoju zemlju i gradimo svoj dom – pričaju Ivana i Dušan koji su još u Kini kaparisali zemlju, čitav hektar, gde sada grade svoju budućnost.
Dušan i Ivana ispred prikolice u kojoj su započeli život u prirodi
Njihova budućnost deluje toplo i ne samo zbog štednjaka na drva, već i zbog same pozicije kuće i velikih prozora na južnoj strani po sistemu “pasivne solarne kuće”. Zemlja kojom su obložene bale slame, drvo koje dominira prostorom i ostali prirodni materijali daju osećaj topline, ušuškanosti i sigurnosti, iako teren na kome se nalaze važi za prostor gde “vukovi nose poštu”. Kišnica im je tehnička voda, a struju dobijaju od solarnih panela. Štednjak koriste za grejanje, ali i kuvanje i pečenje, a služi im i kao bojler jer paneli nemaju toliku snagu da bi ugradili pravi bojler. Ne žale se, imaju sve potrebne uređaje za normalan život.
– Ne, ovo je savršeno mesto za život i ne doživljamo ovo kao divljinu. Imamo i komšije, ljudi istih shvatanja i potreba kao i mi, a i naše kućne ljubimce, tako da nemamo osećaj izolovanosti i usamljenosti. Oboje radimo onlajn, predajemo engleski jezik Kinezima i još neke poslove, a svaki slobodan trenutak koristimo da sređujemo imanje i kuću. Stalno se pitamo ima li kraja ulaganjima, iako smo svesni da smo tek krenuli. Kada smo se vratili pre tri godine odmah smo došli ovde i u početku stanovali u Zaječaru zimi, a leta provodili na imanju, u kamp kućici. To je bio naš prvi dom. Kuću smo počeli da gradimo marta prošle godine i oduševljeni smo što smo za tako kratko vreme uspeli da se uselimo, jer većinu poslova radili smo sami – vele domaćini, ne krijući ponos što od ledine prave zavičajno imanje.
Slama kao izolator
Dušan je ponosan i na policu za knjige koju je sam napravio od debla bukve. Veliki deo posla oko izradnje kuće sam je obavljao, dok se Ivana brinula o domaćinstvu.
– Moram naglasiti da smo imali samo jednog majstora i to dok smo postavili krov i drvenu konstrukciju za kuću. Ostale poslove obavljali smo sami i uz pomoć prijatelja. Najbrže je išlo postavljanje drvene konstrukcije, krova i ređanje bala, a najzahtevnije je mazanje mešavine od zemlje, peska i blata. Ne postoji precizno uputstvo tako da sam učio u hodu i prilično sam se izveštio – kaže Dušan i dodaje – dobro zaštićena kuća od bala može da traje 100 godina i duže.
– Sama bala je odličan izolator. Neka računica je da jedna bala ima izolacionu moć kao 25 cm stiropora. Kuće od bala slame nove su kod nas i u svetu. Jesu testirane, ali ne toliko dugo kao npr. čiste zemljane kuće čatmare, sojenice, lepenice, nabijače, tako da su još u eksperimentalnoj fazi. Za sad su se odlično pokazale i nadam se da će jednoga dana taj način gradnje postati standard – nada se Dušan koji se uveliko sprema za sadnju voća.
Računica
Kupili su 300 bala slame po ceni od 35 dinara po komadu. Za kuću koja je u osnovi 50 kvadrata, plus 13 kvadrata potkrovlja koje služi kao prostor za spavanje potrošili su nešto nešto manje. Utrošili su dva kubika peska, a blato su dobili sa svoje zemlje tako da to ne računaju kao trošak. Morali su da plate drvenu kontrukciju i lim kojim su pokrili kuću. Imanje su platili četiri hiljade evra.
– U početku smo tražili nešto na Fruškoj Gori, ali su cene previsoke i naduvane, zato smo došli u istočnu Srbiju jer smo dobili tačno ono što smo želeli po mnogo nižoj ceni – kalkulišu naši sagovornici.
Piše: Daliborka Alihodžić
