Када шећерну репу посадите на 35 хектара земљишта, очекујете бар мало рода, нешто поврата новца од онога што сте уложили, можда и неку добит. Оно што не очекујете је да вас годину за годину природа демантује, меље, и уместо вас ваше приносе убира недостатак влаге, ветар, или заштићени мали хрчци. Све то, дешава се Влади Вишићу, ратару из Старе Пазове.
– Посејао сам репу на 35 хектара и ситуација је врло шарена. Негде имамо проблем са покорицом, негде са влагом у ствари недостатком влаге, а негде са хрчцима. На 35 јутара имам 500 рупа, што је много. Не знам шта да радим, по цео дан шетају, а заштићени су и не могу ничим да делујем – жали се Вишић, који стаје са сетвом док не падне киша или бар до пред кишу, јер ветрови који дувају извлаче сву влагу.
– Дај боже да буде кише, не памтим да је овако суво било икада. Шта ми вреди и да пресевам кад нема влаге, пет не роди шеста у води – рекао је Вишић за Добро јутро.
Текст: Зорица Драгојевић
Превентива пренамножавања
Хрчак је животиња која спада у законом заштићене врсте, те ратари немају пуно могућности када је у питању њихово сузбијање. Једино што могу да ураде да не дође до пренамножавања постиже се агротехничким, механичким и хемијским мерама. Од агротехничких мера потребно је брзо извести жетву, смањити расипање зрна, стрњиху заорати, као и жетвене остатке. Потом уништити корове, док механичке мере подразумевају, када је бројност хрчака мања, изливање са водом или употреба клопки. Како су ове штеточине заштићене законом, кад дође до премножавања, и повећа се опасност од великих штета на усевима, за хемијско субзијање се морају набавити одговарајуће дозволе од надлежних органа.
