Kada šećernu repu posadite na 35 hektara zemljišta, očekujete bar malo roda, nešto povrata novca od onoga što ste uložili, možda i neku dobit. Ono što ne očekujete je da vas godinu za godinu priroda demantuje, melje, i umesto vas vaše prinose ubira nedostatak vlage, vetar, ili zaštićeni mali hrčci. Sve to, dešava se Vladi Višiću, rataru iz Stare Pazove.
– Posejao sam repu na 35 hektara i situacija je vrlo šarena. Negde imamo problem sa pokoricom, negde sa vlagom u stvari nedostatkom vlage, a negde sa hrčcima. Na 35 jutara imam 500 rupa, što je mnogo. Ne znam šta da radim, po ceo dan šetaju, a zaštićeni su i ne mogu ničim da delujem – žali se Višić, koji staje sa setvom dok ne padne kiša ili bar do pred kišu, jer vetrovi koji duvaju izvlače svu vlagu.
– Daj bože da bude kiše, ne pamtim da je ovako suvo bilo ikada. Šta mi vredi i da presevam kad nema vlage, pet ne rodi šesta u vodi – rekao je Višić za Dobro jutro.
Tekst: Zorica Dragojević
Preventiva prenamnožavanja
Hrčak je životinja koja spada u zakonom zaštićene vrste, te ratari nemaju puno mogućnosti kada je u pitanju njihovo suzbijanje. Jedino što mogu da urade da ne dođe do prenamnožavanja postiže se agrotehničkim, mehaničkim i hemijskim merama. Od agrotehničkih mera potrebno je brzo izvesti žetvu, smanjiti rasipanje zrna, strnjihu zaorati, kao i žetvene ostatke. Potom uništiti korove, dok mehaničke mere podrazumevaju, kada je brojnost hrčaka manja, izlivanje sa vodom ili upotreba klopki. Kako su ove štetočine zaštićene zakonom, kad dođe do premnožavanja, i poveća se opasnost od velikih šteta na usevima, za hemijsko subzijanje se moraju nabaviti odgovarajuće dozvole od nadležnih organa.
