Gledajući đeda kako delje drvo divlje trešnje i od običnog komada stvara „čuda“, zaljubila sam se u tu drvenariju. U izrađene frulice od vrbove grane za njegovu dušu, kašike, viljuške za koje je bilo potrebno poduže vremena, za lopare koje je prvo „širikom“ tesao a onda oblio nožem koji je jedino imao i s malo kupovne grube šmirgle doćerivao. Nije to bila umetnost, no nužda i potreba, a baba je bila zadovoljna što je i bila svrha svega. I nije sad priča o mom đedu, već o Slobodanu Mirkoviću iz Ljiga, koji se tom istom drvenarijom bavi, nešto na sličan starinski a nešto na malo moderniji način.
– Bavimo se proizvodnjom kućnih proizvoda od drveta. Sve od daski za serviranje, kutija za hleb, dečjih stolova i stolica, garnitura za terase, oklagija, varjača, kašika, sva kućna drvenarija – kaže Slobodan, čiji su glavni materijal za izradu daske od divlje trešnje i bukve, poneke od hrasta i jasena.
– Daske za serviranje se rade uglavnom od divlje trešnje i od bukve, stolice za terase od bukve, hrasta, jasena, varjače i kuhinjski elementi su od bukve i kutije za nakit od lipe ili medijapana građu za proizvodnju kupuje na strugari, suvu, određene milimetraže.
– Građu kupujemo suvu na strugari, ima 10-12 posto vlage da bi mogla da se koristi i da se ne krivi. Daska je obično od 2 do 2,5 centimetara, zavisno od proizvoda. Za nogare stolica uvek ide daska koja je 32 – 36 mm, ali uglavnom najviše koristimo tu dasku koja se zove colana i to je oko 25 mm debljine – posao, kako tvrdi ovaj Ljižanin, nije težak, a pričinjava veliko zadovoljstvo.
– Nije ništa teško, a jako je lepo. Najviše vremena oduzmu baštenske stolice i garniture, tu treba malo više rada jer ima više pozicija, ovo ostalo nije toliko zahtevno. Neke se daske rade na cnc mašinama, neke starim stolarskim alatkama, u principu što je savremenija mašina lakše je raditi – a znate kad kažu za nekoga „prošao je sito i rešeto“. E, pa Slbodan pravi i sita i rešeta.
– Radimo sita, deset godina smo izvozili Italiju i to nam je bilo osnovno zanimanje. Ova velika sita se najviše koriste u milanovačkom kraju, užičkom i u Vojvodini. Za pšenično brašno ide sitnija mreža, koja je promera 0,8 mm do jednog milimetra, a za kukuruzno brašno ide od 1,2 mm do 1,5 mm promer kockice. Imamo i protak ili rešeto za pasulj i za pšenicu, za prosejavanje drugih žita – priča Slobodan, žaleći što u Srbiji nema mnogo više proizvođača sita.
– Proizvođača sita u Srbiji možda ima dvoje ili troje, a prodaja i nije tako loša. Sve zavisi od mesta do mesta. Negde se prodaju daske, negde šareni program, sita idu dobro, na kraju godine kad se sve što se proda sabere dođe na to da je prodaja ujednačena – zaključio je Slobodan Mirković iz Ljiga.
Tekst i foto: Zorica Dragojević
