Европски суд правде је средином јуна донео пресуду којом је забранио да се производи биљног порекла продају под именом „млеко“, „маслац“ или „сир“.
У пресуди се наводи да се називи „млеко“, „маслац“, „крем сир“ и „јогурт“ могу употребљавати само за рекламирање производа који су добијени од животињског млека, осим у случају изричито предвиђених изузетака, што није случај са сојом или тофуом.
Изречена забрана важи и у случајевима када су ови називи допуњени појашњавајућим или описним додацима који упућују на биљно порекло производа, као што су „биљни сир“, „veggie cheese“, „cream“.
Оваква пресуда донета је у процесу који је покренуло једно немачко удружење за борбу против непоштеног тржишног надметања против компаније „ТofuTown“, која производи и дистрибуира вегетаријанску и веганску храну, под називом „soyatoo“, „биљни сир“ и слично.
Суд у немачком граду Трир, пред којим је случај покренут, затражио је мишљење Европског суда правде.
О „Дунав Соји“
Удружење „Дунав Соја“ има више од 270 чланова из двадесет европских земаља, међу којима су водећи произвођачи и прерађивачи соје, трговци, произвођачи сточне хране, али и представници прехрамбене индустрије – произвођачи меса, млека и јаја, као и други који користе соју, трговински ланци и друге значајне институције и организације за заштиту животне средине које подржавају одрживе системе у производњи соје без ГМО, контролисаног порекла. Чланови удружења важни су учесници тржишног ланца вредности у производњи висококвалитетне хране без ГМО европског порекла.
Прво „Дунав Соја“ млеко без ГМО
На Дану поља соје одржаном у Лугову 15. јуна, произвођачима је представљен пут соје од њиве до првог сертификованог домаћег „Дунав Соја“ млека произведеног без ГМО на фарми музних крава компаније „Agri Business Partner“ из Сомбора.
Овај Дан поља окупио је више од 200 највећих произвођача соје из земље и региона. Присуствовали су и представници домаћих прерађивачких капацитета, Министарства пољопривреде и заштите животне средине, контролних кућа и извозника, којима је приказан најбољи сортимент соје, нове специјализоване машине за механичко сузбијање корова, комбинације примене средстава за заштиту биља и примена фолијарних ђубрива у производњи соје.
– На Дану поља представљен је процес којим је домаћин компанија „Agri Business Partner“ прешла пут од сточне хране без ГМО за животиње до првог сертификованог „Дунав Соја“ млека у региону. Први пут у Србији, „Дунав Соја“ ознаком потрошачи имају могућност да се информишу о храњењу животиња сточном храном без ГМО, добијеном од домаће, немодификоване соје – рекла је Марија Каленић, директорка регионалног „Дунав Соја“ центра.
Она је додала да је соја значајан протеин, а Србија једина земља у Европи која је производи у довољним количинама за домаћу индустрију. За разлику од нас, европске земље увозе више од 85 одсто ГМ сточну храну из прекоокеанских земаља, чиме хране своју стоку. Потрошачи „Дунав Соја“ ознаком добијају могућност избора да себи и својој породици обезбеде здраву, сертификовану, домаћу храну добијену од соје која не садржи ГМО. Од 2016. године на тржишту су присутни месо, јаја, а од сада и млеко без ГМО.
– Током дугогодишње производње соје, установљена је њена стабилност као уљарице. Урађена је сертификација зрна према „Дунав Соја“ стандарду, који нам је омогућио током година да извозимо зрно соје на тржиште ЕУ. Међутим, одлучили смо да кренемо путем стварања додате вредности нашем производу, са више од 2.000 крава музара, што се у првим годинама показало као веома исплативо – објаснио је Бранко Јевремов, директор компаније „Аgri Business Partner“.
Кувано или свеже поврће
Неко поврће кувањем задржава највећи проценат хранљивих вредности, док је неко најбоље јести свеже.
Шпаргла – припремањем на пари, повећавају јој се хранљиве вредности, а и њен потенцијал у борби против рака.
Ротквица – током кувања изгуби 25 одсто фолата. Најбоље је да се конзумира у свежем стању, јер се тако ове материје сачувају, а оне утичу на правилан рад мозга.
Броколи – његовим загревањем уништава се тиоглукозидаза. Овај ензим је неопходан организму, јер помаже у чишћењу јетре од канцерогених елемената.
Печурке – када се изложе топлоти (кување, печење у рерни, пржење у тигању или на роштиљу), задржавају много више калијума. Он има веома важну улогу у јачању мишића, као и одржавању њихове масе.
Црни лук – конзумацијом сировог лука сачува се више алицина у њему, нутријента који помаже у борби против микроорганизама, а који се разлаже кувањем.
Црвена паприка – када се пече, пржи, кува или бари на температурама изнад 100 Целзијусових степени, губи се извор витамина Ц.
Спанаћ – ако се конзумира скуван, усваја се више калцијума, гвожђа и магнезијума.
Парадајз – конзумацијом скуваног парадајза организам апсорбује више ликопена, пигмента који помаже у борби против рака.
Он је додао да сви потрошачи који буду изабрали млеко овог географског порекла, могу да буду сигурни да је оно добијено поштовањем принципа следљивости и квалитета према „Дунав Соја“ стандарду, без ГМО.
На Дану поља присутнима се обратио и мр Вук Радојевић, покрајински секретар за пољопривреду, који је нагласио да је Међународно удружење „Дунав Соја“ које се залаже за безбедност и висок квалитет производа, подржано од стране Министарства пољопривреде и заштите животне средине још од 2013, када је потписало „Дунав Соја“ декларацију заједно са 16 других надлежних министарстава из европских земаља дунавског региона. Овим је Војводина, у којој се највише производи соја, постала европска престоница соје, са 230.000 хектара.
Радојевић је истакао да је захваљујући раду свих субјеката на промоцији „Дунав Соје“ и соје као веома важне уљарице, знатно повећан њен извоз, као и њених производа, чија вредност је у прошлој години премашила 80 милиона долара. Прво „Дунав Соја“ млеко које се представља свим потрошачима у земљи, доказ је да ће и у будућности ово бити основа подршке Секретаријата за пољопривреду произвођачима који су препознали да се само производима који имају вишу додату вредност, као што је данас млеко и раније сертификована јаја и месо, може остварити профит и да се њиховим квалитетом и следљивошћу може заузети добра позиција на захтевном тржишту ЕУ.
„Дунав Соја“ сертификат је шанса за развој пољопривреде, јер сада по први пут произвођачи меса, јаја, млека и други, који у производњи користе соју без ГМО, у Србији могу да означе квалитет производа и валоризују његову вредност.
М. Волчевић
Добро јутро број 544 – Август 2017.
