MAGAZINOVIĆI U RAVNOM TOPOLOVCU ČUVAJU STARE SORTE PASULJA
Jedno šareno, staro, olinjalo ćebe na sred livade, sito, ono veliko, mi deca spremni na gaženje i gomila vreža pasulja pred nama. Tako je u mom detinjstvu izledao početak prosejavanja ove, nekada sirotinjske hrane. I sve je to nama ličilo na igru, a kada bismo ga dobro izgazili da se suva mahuna skroz raspadne, baba bi ga u situ sejala, sejala i sejala, sve dok i poslednje zrno ne bi bilo čisto.
Iz sita u kofe, pa u podrum. Nije ga bilo za prodaju, samo za nas. Nešto malo gradištanca belog kao biser, šarene pasuljice i ponekad, ali samo ponekad, u zavisnosti od godine i strininog raspoloženja šta će i kako sejati, zelenog sitnog pasulja. To je ono što je u sećanju ostalo. I taj ukus ne može da se ponovi, jer takvog pasulja više gotovo da i nema. Na pijacama prodaju svakojake sorte i svi tvrde da su domaće, ali osećaj u ustima ne može da prevari. Ipak, postoji jedno gazdinstvo u Srbiji, u mestu Ravni Topolovac, koje ima sve te tri sorte, čuva ih kao najveće blago i čim proizvede odmah i proda. Magazinovići.
Koje sorte pasulja uzjaga porodica Magazinović, sa kakvim se problemima susreću dok ne dođu do zrna, pročitajte u nastavku teksta, ukoliko se pretplatite na naše internet izdanje.
