PAPRIKA NA UDARU OPASNE BAKTERIJE
Bakteriozna pegavost lista i krastavost plodova paprike (Xanthomonas campestris pv. vesicatoria) je ekonomski najštetnija bolest ovog povrća u našim proizvodnim uslovima. Pored paprike, napada i paradajz i plavi patlidžan. Ona je jedan od najrasprostranjenijih patogena u proizvodnji paprike na otvorenom.
Bakterija napada sve nadzemne delove biljaka – list, stablo, cvet i plod. Na naličju lista u početku zaraze se pojavljuju sitne pege nepravilnog oblika, tamnozelene, vlažne i blago ispupčene. Kasnije se šire, dobijaju mnogougaoni oblik ograničen nervima. Središte pega postaje svetlije i suvo, okruženo uzanom tamnomrkom zonom. Oboleli listovi sve više žute i opadaju tako biljke ostaju bez lišća.
Simptomi se pojavljuju najpre na donjim listovima paprike i to u vidu sitnih tamnozelenih pega nepravilnog oblika koje su oivičene hlorotičnim oreolom i u povoljnim uslovima se šire i nekrotiraju. List se ubrzo suši i otpada, a u slučaju jače zaraze može doći do potpune defolijacije, što za posledicu ima značajno smanjenje prinosa.
Daljem širenju bolesti pogoduje zalivanje kišenjem i vetar. Bakterija se iz jedne u drugu vegetaciju prenosi zaraženim biljnim delovima koji krajem vegetacije ostaju na parcelama kao i na samoniklim biljkama iz roda Solanum. Širenju zaraze tokom vegetacije doprinose kiša, vetar, grad. Česti periodi s padavinama kao i porast temperature u toku dana su veoma povoljni za širenje bakterioza.
Najznačajnije mere zaštite su preventivne, kao što su plodored, dezinfekcija supstrata za proizvodnju rasada, setva zdravog semena, navodnjavanje u brazde, ili kap po kap, i upotreba baktericida za hemijsku zaštitu. U zaštićenom prostoru valja održavati optimalnu temperaturu i vlažnost vazduha, a navodnjavati preko sistema kap po kap. Za proizvodnju paprike na otvorenom polju valja birati osunčane parcele uz navodnjavanje u brazde. Prihrana azotnim đubrivima mora biti izbalansirana i na osnovu prethodno odrađene agrohemijske analize zemljišta.
Uklanjanje zaraženih, ali i na izgled zdravih biljnih ostataka iz prethodne proizvodne sezone ključna je preventivna mera, kao i pridržavanje plodoreda. Od hemijskih mera preporučuje se primena fungicida na bazi bakra kao što su „Nordox 75 WG„ (bakar – oksid) 0,14 do 0,2 %, „Fungohem SC“, „Everest“ (bakar – hidroksid) 0,4 do 0,6 % ili „Champ DP“ (bakar – hidroksid) 2 kg/ha u intervalima od 7 do 10 dana pred najavljene padavine ili zalivanje.
Piše: Dipl. inž. Zoran Panajotović,
savetodavac za zaštitu bilja, PSSS Pirot
20 DŽEPNIH KNJIGA
Pred vama je svih 20 džepnih knjiga iz serijala „Moj voćnjak“, „Moj povrtnjak“, „Moj vinograd“ i „Moje cveće“. Knjige u formatu 16x12cm u punom koloru na 64 strane, lake za korišćenje i uvek pri ruci.
Moj voćnjak će vas upoznati kako da krenete i počnete da formirate svoj zasad, pripremite zemljište, odaberete voćnu vrstu.
Tu su i Jabuka, Višnja, Trešnja, Kruška, Borovnica, Jagoda, Malina, Leska, Šljiva, Kajsija, Ruža, Paradajz, Paprika, Krompir, Krastavac, Grašak, Pasulj, Lukovi i Vinograd.
0691154004
dobrojutro.redakcija@gmail.com
