Ближи се време за сетву и потребно је прегледати семе. Током сваке сезоне остане нам извесна количина семена коју нисмо посејали или којој је истекао рок. Такво семе не треба бацити пре него што му се провери клијавост. Није касно да се то уради ни када се утврди да је она ниска. Под клијавим семеном подразумева се број семенки које су проклијале, а изражава се у проценту у односу на укупан број посејаних семенки. Да бисмо били сигурни у то каква је клијавост, најбоље је да се она провери две до пет недеља пре сетве, а за тест је потребно само десет семенки.
Најлакши и најбржи начин утврђивања клијавости јесте да се узорак семена потопи у слаби раствор калијум-перманганата (набавља се у хуманој апотеци). Клијаво семе ће потонути на дно, а штуро, „мртво“ испливаће на површину. Исти учинак ће имати и потапање семена у слаби раствор соли.
Здрава зрна тону, а „мртва“ пливају
Прво се направи слаби раствор соли од три до пет процената и семенке се спусте у њега, лагано промеша и остави 10 до 15 минута. Семе краставца потапа се у раствор 30г соли у једном литру воде, а семе паприке, парадајза, патлиџана, купуса у раствор 50г соли и једном литру воде. Штура зрна испливаће на површину као и код калијум-перманганата. После овог теста потребно је семенке добро испрати водом и што пре посејати. Уколико ће се сејати касније, ваља их добро осушити.
Старији баштовани користе традиционалне методе које им пружају могућност да виде и здравствено стање клице. Са гомиле семенки одвоји се десет, па се положе на овлажену газу, салвету или папирни убрус и одозго покрију другим навлаженим комадом. Овако припремљено клијалиште стави се у тањир и прекрије танком најлонском фолијом или се стави у ПВЦ кесу која боље чува влагу. Држи се на собној температури, најбоље од 18 до 20 степени, и пази да је газа увек довољно влажна. У зависности од врсте и сорте, семенке ће проклијати после неколико дана. Обавеза баштована је да изброји број клијавих зрна. Приликом бројања ваља обратити пажњу и на зрна која, иако су клијала, показују различите „фалинке“, као што су појава само корена или само надземног дела, као и разни други деформитети који ће довести до угинућа клијанца. Оваква зрна рачунају се као мртва.
За испитивање семена тиквица и тикава може се користити трик с електростатичким набојем пластичне флаше. Сто зрна сувог семена положи се у танком слоју, а пластична флаша протља, најбоље кроз косу. Када настане статички набој, пређе се изнад семенки на висини од једног до два центиметра. Штуре, односно празне семенке, залепиће се за флашу. Ради сигурности овај поступак треба поновити неколико пута.
Не клијају све биљке једнако
Различитим биљкама потребан је и различит број дана да би клијале и никле. Тако семе репе, репице, цвекле, диње, краставца, пасуља, кукуруза, грашка клија после пет до седам дана. Десетог дана по сетви клијају неке сорте пасуља, тиквица, тикава, купуса, патлиџана, зелене салате, лука из семена, парадајза, шаргарепе, лубенице. Целер, мирођија, першун, паштрнак, паприка траже више од две недеље да проклијају и никну. Семену шпаргле потребно је и преко три седмице да проклија и никне.
После појаве клијанаца утврђује се колики је проценат семена с клицама: ако ниједна семенка није исклијала, значи да је бадава чувано и да је потпуно неподесно за сетву. До 20 процената исклијалих семенки указује на то да је сетва оправдана само у случају да је у питању врста и сорта чије се семе тешко набавља и коју желимо да очувамо. Најбоље је да се овакво семе посеје у затвореном простору где се могу контролисати услови. С 50 процената исклијалих семенки имамо семе средње моћи клијавости и можемо га посејати у башту, али уз дуплу сетвену норму. У случају 80-постотне клијавости имамо семена добрих карактеристика, док је 95-постотна клијавост гаранција семена одличног квалитета
Дезинфекција без хемије
У свим приручницима за производњу поврћа по принципима органске пољопривреде пише да за сетву треба користити само свеже семе, што не значи и да оно има високу клијавост и да је здраво. Сетва здравог семена посебно је важна у органском баштованству у којем нема помоћи хемије. Дакле, нема ни употребе хемијских препарата за дезинфекцију. Како онда бити сигуран да се са семеном неће посејати и гљиве и бактерије? Гаранције нема, али постоји начин и да се семе за овакву произвоњу дезинфикује, не користећи хемију.
Подгревање семена краставаца, лубенице, диње, црног лука и парадајза на температури и до 50 Целзијусових степени, уз стално мешање током три часа, омогућује брже ницање, али и смањује заразу. Када се семе овако дезинфикује, почиње се с много нижом температуром која се постепено повећава.
Семе се може дезинфиковати и неколико дана пред сетву, квашењем топлом водом. Прво се стави у платнену врећицу па се потапа у топлу воду, на око 25 степени, уз повремено вађење због ваздуха, док не набубри, а затим се наклијава. Наклијава се између два слоја добро навлажене тканине и при температури око 25 степени. Семе се редовно влажи и повремено меша, да би се обезбедило довољно кисеоника за клијање. Сеје се када се на мањем броју семенки, довољно је пет процената, појаве клице. Наквашено и наклијало, сеје се само у влажно земљиште.
