Piše: Momčilo Daljev
Foto: Stevan Baluban i Dragiša Savić
Agrocybesu rod gljiva iz familije Strophariaceae, široko su rasprostranjene i obuhvataju oko stotinu opisanih vrsta. Neke najznačajnije zajedničke karakteristike vrsta iz ovog roda su:
pečurke sitne do srednje veličine;
otisak spora je smeđe boje;
saprotrofne su vrste (razlažu mrtvu materiju);
imaju sitan i veoma nestalan prsten;
U Srbiji se može pronaći desetak vrsta iz ovog roda i među njima nema otrovnica. Sve spadaju u jestive ili nejestive vrste. Uglavnom plodonose u prolećnom periodu godine, kada su prilično česte i rastu u velikom broju. Jablanovača, koja je nekada pripadala ovom rodu, uzgajala se još od Rimskog doba i spada među najcenjenije jestive gljive.
Jablanovača
Jablanovača (Cyclocybe cylindracea) cenjena je jestiva gljiva koja je ranije pripadala ovom rodu, ali je kasnije premeštena u rod Cyclocybe. Parazitira na drvetu topole, gde raste u busenovima i do nekoliko desetina primeraka. Šešir joj je veličine do 20 cm, u mladosti braon boje a, kako gljiva stari, prelazi u krem nijanse i puca po površini, sredina šešira je uglavnom tamnije boje od njegovog oboda. Raste od proleća do kasne jeseni i prilično je česta vrsta, pogotovo u ravničarskim krajevima, poput Vojvodine.
Potencijalno se može zameniti s nejestivom topolinom razornicom (Hemipholiota populnea) koja takođe parazitira na topoli, ali je veoma gorka i ima izuzetno debelu dršku, za razliku od jablanovače, čija je drška tanka i vlaknasta.
Agrocybe vervacti
Šešir joj je obima do 4 cm, zaobljen u mladosti, raširen kako gljiva stari, po vlažnom vremenu sluzav, pomalo naboran, jarko žuto-oker boje. Listići su prvo bež pa onda braonkaste boje. Drška je uglavnom krem boje. Meso joj je tanko, beličasto, bez osobitog mirisa i ukusa. Plodonosi po toplom i vlažnom vremenu na travnatim površinama. Retka je vrsta, a jestivost joj nije utvrđena.
Tamna livadarka
Latinski – Cyclocybe erebia. Šešir joj je obima do 6 cm, kupast pa raširen i ispupčen po sredini, površina mu je pomalo naborana, u nijansama smeđe boje od svetle do tamnosmeđe. Listići su krem do smeđe boje, naslonjeni uz dršku, ali ponekad blago silazni. Drška je bela sa beličastim prstenom, na oštećenim mestima poplavi. Meso je braonkasto, bez osobitog mirisa i ukusa. Plodonosi u grupama na vlažnim mestima ispod listopadnog drveća. Jestiva je vrsta.
Žuta livadarka
U stručnoj literaturi Agrocybe molesta. Šešir joj je obima do 10 cm, zaobljen pa raširen, krem do beličaste boje, kako gljiva stari, šešir postaje sve ispucaliji. Listići su sivkasti pa braonkaste boje, drška je beličasta i nosi tanak, nestalan prsten koji se lako izgubi. Meso je čvrsto, beličasto, bez osobitog mirisa i pomalo gorkastog ukusa. Plodonosi od proleća do jeseni na livadama i njivama na osunčanim mestima. Jestiva je vrsta.
Rana livadarka
Na latinskom Agrocybe praecox, ima šešir obima do 8 cm, zaobljen pa raširen, gladak u oker i žućkastim tonovima, u sredini tamniji. Listići su prvo bež pa onda braonkaste boje. Drška je bež boje, s tankim prstenom koji se brzo izgubi. Meso je mekano, beličasto, blagog i prijatnog mirisa. Ukus joj je prijatan, pomalo gorkast. Plodonosi tokom proleća i početkom leta u grupama po obodima šuma i travnjacima. Pogotovo voli nagomilane ostatke biljaka, kao i malč, pa se često može pronaći u baštama i trim stazama. Jestiva je vrsta.
Agrocybe pediades
Šešir joj je obima do 4 cm, zaobljen u mladosti, raširen kako gljiva stari, krem žute do oker boje. Listići su pomalo trbušasto ispupčeni, bež pa braon boje u starosti. Drška je u bojama šešira. Meso je veoma tanko, beličasto, mirisom i ukusom podseća na brašno. Plodi po toplom vremenu po livadama i travnjacima. Preferira peskovite terene. Jestivost joj je nepoznata.
Agrocybe elatella
Šešir joj je obima do 3 cm, zaobljen u mladosti, raširen kako gljiva stari, u nijansama oker i braonkaste boje. Listići su bež u mladosti a, kako gljiva stari, postaju braonkasti. Drška je u bojama šešira sa sitnim, nestalnim prstenom. Meso joj je tanko, beličasto, s mirisom na brašno. Plodonosi tokom proleća i leta po vlažnim mestima, bogatim mrtvim ostacima biljaka. Retka je vrsta, a jestivost joj nije utvrđena.
Agrocybe arvalis
Šešir joj je obima do 4 cm, zaobljen u mladosti, raširen kako gljiva stari, smeđe oker boje. Listići su pomalo trbušasto ispupčeni, svetlooker do smeđe boje. Drška je uglavnom u bojama šešira. Meso joj je tanko, krem boje, bez osobitog mirisa, pomalo gorkastog ukusa. Plodonosi u grupama po livadama, duž puteva i nađe se često u nanosima drvnog otpada. Retka je vrsta, a jestivost joj nije utvrđena.
