Сетва кромпира намењеног за јесењу производњу се очекује у наредном периоду.
Кромпиров мољац је у последњих десетак година најзначајнија штеточина кромпира у јужним и централним крајевима наше земље, а од пре неколико година и на подручју Војводине.
У нашим производним условима највеће штете настају на кртолама у које се убушују ларве. Нападнуте кртоле губе тржишну вредност и веома брзо подлежу нападу разних проузроковача трулежи и пропадају.
Висока моћ репродукције, специфичност производње кромпира, односно кртола испод површине земље, начин напада и висока штетност ларви, појачава значај ове штеточине и отежава мере контроле.
Хемијске мере заштите током вегетације у сузбијању кромпировог мољца представљају само корективне мере, а за успешну заштиту усева кромпира од ове штеточине веома је важна примена свих расположивих превентивних мера контроле.
У овом тренутку, пре садње кромпира намењеног за јесењу производњу који је и најугроженији од ове штетне врсте, препоручују се следеће мере контроле:
-Сетва сорти кромпира краћег вегетационог периода (ране и средње ране сорте) јер су најугроженије сорте са дугом вегетацијом. Најјачи напад ове штеточине односно највеће бројности на феромонским клопкама у усевима кромпира се бележе од друге половине августа и током септембра.
-Коришћење здравих и неоштећених кртола. Приликом припреме кртола пред сетву требало би избацити све кртоле са симптомима напада од кромпировог мољца и других штетних организама и уништити их.
-Дубока сетва (оптимална дубина сетве 15 цм) и формирање банкова како би кртоле биле заштићене у земљи и како би се онемогућио пролазак женки до кртола.
