Насловна ТЕМЕ ВОЋЕ Alge – budućnost organske i održive konvencionalne poljoprivrede

Alge – budućnost organske i održive konvencionalne poljoprivrede

291

Okretanje algama deo je svetskog pokreta za zdravlje planete i za organsku i održivu konvencionalnu poljoprivredu, sa jeftinim inputima. Od njih dobijamo đubriva visoke vrednosti koja povećavaju mikrobnu aktivnost zemljišta, kao i biostimulatore i fungicide, koji se testiraju i  primenjuju u uzgoju povrća i vinove loze. Biljke koje rastu u algama obogaćenom zemljištu otpornije su na svaki stres, na sušu ili mraz.

Bioproteini, šećeri, minerali, vitamini iz mora

Francuski poljoprivrednici na obalama  okeana još u doba Napoleona su znali da upotrebe alge za poljoprivrednu proizvodnju, jer su spoznali njihovu hranljivu vrednost. Na tim osnovama izrasla je danas čitava grana nauke kojoj pripada i Dr Maria Matard – Man, jedna od vodećih fransuskih poznavalaca algi i enzima.

Ističe da su proizvodi od njih 100 % prirodni i nisu toksični, te su zato dragoceni za održivu proizvodnju. Velika očekivanja od algi kao sirovine za obogaćivanje poljoprivrednog zemljišta temelji se na činjenici da biljke bolje usvajaju mineralne materije ako su organskog porekla.

Alge sadrže 20 do 70 odsto rastvorljivih ugljenih hidrata, kao i 10 do 30 odsto aktivnih minerala azota, fosfora, kalijuma, gvožđa, magnezijuma, bakra 20 puta ih više nego u biljkama. Sadrže i proteine 1 do 35 odsto, pogotovu aminokiseline koje su značajne za biljke. Sadrže  i lipide od 0,5 do 4 odsto, pigmente, vitamine A, B1, B2, B6, B12, C, D3, E, K, biljne regulatore rasta.

Kako se alge vade iz mora i skupljaju?

Zahvaljujući plimi i oseci koje se u kanalu Lamanš, u 24 časa smenjuju dva  puta, temperatura vode je između 8 i 18 stepen, a voda se polako povlači 10 kilometara za 6 časova, nivo pada za 9 metra i tačno se zna kada se može ući na dno okeana i skupljati alge.

Alge moraju da se transportuju za samo 8 časova, kako bi se izdvojili ekstrakti koji su bogati  ugljenim hidratima, proteinima, mineralnim materijama i biljnim regulatorima rasta. Alge se, pod visokim pritiskom, kuvaju na niskoj temperaturi od 50 stepeni kako bi se iz njih prirodno destilisale materije koje su posebno bogate sulfatinizovanim hidratima. Ispitano je da su te materije važne za odbranu biljaka od stresnih uslova i patogena, da zahvaljujući prisutnim bakterijama, gljivicama i mikroorganizmima popravljaju strukturu zemljišta, podstiču razvoj korenovog sistema i utiču na prinos i kvalitet plodova.

Uloga ekstrakta iz algi je da aktiviraju enzime u slučaju stresa ili patogena i da na taj način utiču da se aktivira odbrambeni sistem biljaka.  Same bakterije u zemljištu stimulišu usvajanje mineralnih materija. U algama ima 22 puta više minerala nego u biljkama.

Geo 2 i Neosol popravljaju zemljište

Od proizvoda na bazi algi francuski poljoprivrednici masovno koriste Geo 2, 200 kg na brdima i do 250 kg po hektaru u dolinama. Nešto usavršeniji proizvod Neosol, koji je kombinacija Geo 2 i algi, ide nešto manje, oko 150 kg po ha. Tamo i svako folijarno đubrivo sadrži ekstrakte iz algi, i alge se koriste u đubrivima i biopesticidima. Tako se postiže dobra struktura zemljišta, odnosno dobar vodno – vazdušni režim, pogotovo na teškim zemljištima kojih ima i kod nas. Razbijanje plužnog đona, recimo, predstavlja problem i u voćarskoj proizvodnji.

Unošenjem ugljenika u zemljište francuski poljoprivrednici podstiču  obrazovanje humusa. Primer je uljana repica koja je kao postrni usev, zahvaljujući korišćenju Neosola 150 kg po ha, iako stalno pada kiša, imala dobre rezultate.  Struktura zemljišta je bila jako dobra, sa dosta korisnih organizama, glista i dr. I korenov sistem je bio dosta razvijeniji, i uticao je na nadzemnu vegetativnu masu. Sorta može da bude dobra, ali ako je loša struktura zemljišta, ona nikada ne može ispoljiti svoj genetski potencijal kao što se ovde događa, i to uz upotrebu Neosola.

Važno je da se pritom smanjuje ukupna količina potrebnih mineralnih đubriva po ha. Ova iskustva iz Bretanje bi mogla poslužiti za primer da se i u Srbiji poštuje plodored i da se ide sa postrnim kulturama pogotovu leguminozama uz primenu preparata na bazi algi.

Srpska primena francuskog iskustva

O efikasnosti preparata na bazi algi razgovarali smo i sa francuskim proizvođačima. Jedan od njih, koji ima i 70 hektara uljane repice, pšenice i ječma, kaže da ekstrakti iz algi deluju i na biotičke, i na abiotičke faktore. Obišli smo dve njegove parcele, jednu gde je upotrebio Neosol i drugu na kojoj nije. Tamo gde je primenjen, bez obzira što je padala kiša, mogli smo da koračamo da se uopšte ne ublatnjavimo, jer je zemljište propusnije i dosta je gušći sklop useva. To će sve zajedno uticati na visinu prinosa.

Poučeni ovim iskustvom iz Francuske, a znajući da se u voćarskim zasadima kod nas, prilikom zaštite protiv patogena, obrade, berbe, zemljište dosta sabija,  postavili smo oglede u zasadima višnje, trešnje, šljive, borovnice i jabuke. Tu ćemo koristiti Geo 2 i Agroptim zenith da vidimo kako će se to odraziti na strukturu zemljišta.

Pratiće se sledeći parametri:

  • Mehanička i hemijska analiza pre  tretiranja i na kraju godine,
  • broj cvetova u cvasti u vreme cvetanja, broj plodova u vreme berbe,  da bi se odredila efikasnost uticaja preparata na zametanje plodova,
  • da se utvrdi uticaj preparata na vegetativni porast,
  • da se utvrdi uticaj preparata na pomološke osobine plodova ispitivanih voćnih vrsta,
  • da se utvrde i ostali parametri, po potrebi.

Piše: Prof. dr Zoran Keserović