Насловна ТЕМЕ ЗЕЛЕНИЛО АЛОЈА : Тајна лековитости пустињског љиљана

АЛОЈА : Тајна лековитости пустињског љиљана

245

Aloe vera је древна афричка биљка која подсећа на кактус, а у ствари је врста пустињског љиљана који може да привуче лепотом, али и да убоде, све зависи од тога којој врсти припапада. С разлогом је називају краљицом лековитог биља, а могла би да добије и епитет ризнице здравља, или еликсира младости. Постоји веровање да је Aloe vera једна од Клеопатриних тајни за негу коже, а извесно је да је то данас једна од најпопуларнијих биљака, не само због моћног изгледа и лековитих својстава, већ и због широке примене у козметичкој и фармацеутској индустрији.

Познато је око 250 подврста алоје, које се разликују и обликом и величином и од којих само неколико има лековита својства. Међу њима је најпознатија Aloe Barbadensis Miller или права алоја коју је пронашао ботаничар Милер на острву Барбадос. Препознаје се по краткој стабљици, меснатим, зеленим стабљастим и назубљеним листовима. Из средине биљке расте цветна дршка, која се завршава у облику жутих или црвенкастих цветова.

Ова биљка у Русији је позната као еликсир младости, док су је стари Египћани називали биљком бесмртности, а по изузетним лековитим својствима била је добро позната и коришћена и у кинеској традиционалној медицини. На њој су спроведена многа истраживања, али до сада нису у потпуности објашњени чудотворни учинци ове биљке, уз чију помоћ се постижу добри резултати код лечења неких од најтежих болести, попут рака и АИДС-а.

Мелеми породице Вучковић

Код нас је најраспрострањенија Aloe Arborescens, једна од најпознатијих и најлековитијих врста. Многи је гаје код куће, може да се у саксијама купи и на пијацама или у расадницима, понеким цвећарама које је, у зависности од временских прилика, достављају и на кућне адресе. Поједина домаћинства у Србији баве се гајењем алоје као породичном мануфактуром. У то нас уверава и Лидија Вучковић из села Суповца у подножју Малог Јастрепца у општини Ниш.

Њено домаћинство има вишегодишње искуство у гајењу алоје, али је све почело из преке потребе и у намери да се пронађе лек за Лидију, која је пре 17 година оболела од тешке хроничне аутоимуне болести мултипле склерозе. Временом је гајење алоје постао породични бизнис, јер уз Лидију и супруга Мирослава, ту су и две ћерке и син и сви помажу у том послу.

– Моја свекрва је пореклом Рускиња, која се иначе разуме у природне медикаменте. Направила је лек који је мени помогао и, ево, имам 57 година, а болест није напредовала. То нас је подстакло да сами почнемо да гајимо алоју, искључиво Aloe arborescens, и то у пластенику где могу да се контролишу температура и влажност. Пелцере смо набавили од мојих у Холандији и сада у пластенику, ту иза куће имамо око 3.500 биљака и свака је у својој саксији. Пуну зрелост биљка добија после три године и гаји се у потпуно органским условима – прича нам Лидија Вучковић.

Она тврди да се алоја може лако гајити и да се од ње може и зарадити. Реч је о органској производњи без икаквих вештачких примеса, а због горког укуса, штеточине не нападају свеж лист.

– У саксијама је углавном песак. Биљка брзо пушта корен и лети се залива сваки или сваки други дан, а зими на 10 до 15 дана. Увели смо заливање кап по кап и водимо рачуна да температура у стакленику не буде испод 7 степени, јер биљка не подноси хладноћу. Ми имамо једну породицу која је наш кооперант. И они такође све раде у оквиру свог домаћинства и без хемијских примеса – објашњава нам Лидија Вучковић.

Рецимо и то да се алоја може узгајати у затвореном простору или на отвореном. Међутим, постоје одређена правила и мере којих се треба придржавати. Алоја из породице Asphodelaceae, позната по меснатим и чврстим зашиљеним листовима садржи и 95 процената воде и углавном се користи као украсна биљка. Због великог процента воде у листовима не подноси хладноћу и не би требало да се излаже температурама испод 5 степени и, ако остане напољу, најчешће не дочека пролеће. Достиже висину око 120 цм, али споро расте. Идеално место за презимљавање је хладна и светла просторија. У зимском периоду се редукује заливање на једном месечно. Пре заливања, земља мора потпуно да се осуши. Биљка треба да има довољно простора за раст. Има кратке корене, али чврсте и тешке листове, што значи да је треба пребацити у тежу и јачу посуду када почне да расте. Алоја воли растресит и добро дрениран супстрат, како се вода не би задржавала око корена и његових жила. Воли доста светлости од које зависи и садржај алоина – врло важног лековитог састојка алоје који има снажно дејство на цревне бактерије. Алоје су врло атрактивне саксијске врсте и могу се садити самостално или у групацији са другим врстама. Произвођачи цвећа у расадницима кажу да се у пролеће садницама алоје може додавати квалитетна прихрана.

Размножавање из младица или листова

Алоја се може размножавати на два начина: расађивањем младица и орезивањем листова. Најједноставнији начин је расађивање младица. Обавља се тако да се веома пажљиво одвоји изданак алоје са дна, или пупољак који се сади. Матична биљка алоје тера младице већ током друге године раста. Алоје се могу пресадити када нарасту између 2,5 цм до 5 цм, а најбоље време за пресађивање је у мају и јуну, односно, током најинтензивнијег раста и развоја ове биљке.

Размножавање орезивањем листова је најчешћи начин размножавања, где је довољно само маказама раздвојити листове са делом стабљике алоје и посадити их. Процес укорењивања алоје траје бар месец дана. И алоја има период брања. Берба лишћа обавља се након 7 до 8 месеци од садње биљке. За бербу је потребан веома оштар нож, а листови се секу у основи, прво спољни, па онда унутрашњи. Берба алоје обавља се само једном годишње, мада поједини узгајивачи саветују да се месечно или једном у два месеца, одсече од 3 до 5 листова. Лишћем се мора руковати веома пажљиво, да се не би оштетила спољашња кора и омогућило бактеријама да продру у унутрашњост. Гел алоје постаје лековит код биљака које су старије од две године, па је зато препорука да се тек тада беру листови и користи њихов гел.

Да би очувала лековитост, алоју би требало чувати у фрижидеру. Листове треба умотати у пластику, како би се спречио додир с ваздухом, а гел и поједине производе у херметички затвореним теглицама, да би се спречила оксидација. Такође, уколико је гел једини део листа алоје планиран за употребу, онда се гел скине, а остатак листа одбаци. Треба одрезати зашиљени врх листа алоје заједно с обе бодљикаве стране. Листови се одвоје, а кашиком или ножем се узима прозирна унутрашњост листа. Гел треба опрати да би се уклонили сви трагови жутог латекса, који може изазвати дијареју ако се конзумира.

Лековито дејство

Алоја је моћна и снажна исцелитељска биљка. Она може опоравити и регенерисати ткива по целом телу. Чир на желуцу је једна од најчешћих болести које лечи, али постоје и многе друге интерне болести које можете одстранити алојом: синдром раздражљивих црева, затвор, лоша пробава, чир на дванаестопалачном цреву, колитис, камен у бубрегу, дијабетес, запаљење десни.

Данас се користи као народни лек за разне болести, астму, епилепсију, остеоартритис, псоријазу, опеклине, посебно од сунца. Алоја се често препоручује као додатак исхрани за ублажавање тегоба изазваних хемороидима, аналним фисурама те након операција аноректалног подручја.

Узимање у свакодневном исхрани повећава имунитет и отпорност организма на штетне утицаје узрочника инфекција. Опрез јер може изазвати капиларно крварење и грчеве у малој карлици па се не препоручује трудницама.

Понекад и алоја тражи лек

Гајење алоје вере у собним условима захтева одређена правила. Ако се на листовима појаве промене, то значи да биљци нешто не одговара. Ако листови постану смеђи, алоја је предуго била на директном сунцу, а ако само пожуте, не одговара јој температура или је биљка превише заливана. Појава сувих крајева је знак да нема довољно светлости, или јој не одговара температура, док млитаве листови узрокује претерано заливање. У озбиљније болести алоје вере убраја се трулеж корена.Узрок труљења су углавном ниска температура и преобимна заливања. У том случају ваља одсећи све пропале делове корена, на резовима посути угаљ и смањити заливање.Најчешћи узрочници пегавости листа су бактерије из рода Alternaria. Ова болест је опасна и може проузроковати опадање лишћа. Да би се спречило њено напредовање, користе се фунгициди. Једна од болести је и чађава плесан листа, када алоја поцрни због присуства гљивица. Лечи се тако што се листови, захваћени плеснима, пребришу и потом биљка третира одговарајућим фунгицидима.

Пише: Весна Савић