Zimi se zbog hladnoće ređe otvaraju prozori i manje provetravaju prostorije, a izvori grejanja suše vazduh, te negativno utiču na njegov kvalitet. Da li ste znali da pojedine sobne biljke mogu da poprave kvalitet vazduha prečišćavajući ga? Među njima se naročito ističe aloja vera, sukulentna biljka čija su lekovita svojstva bila poznata još u periodu pre nove ere. Zato je ona idealna sobna biljka u zimskom periodu.
Aloja vera poznata je i pod nazivom eliksir dugovečosti i lepote. Veruje se da je sok ove biljke još u 4. veku pre nove ere korišćen za lečenje rana. Danas se koristi za rešavanje različitih zdravstvenih tegoba, a čest je sastojak i kozmetičkih preparata. Ona istovremeno leči i umiruje kožu, pomaže kod posekotina, opekotina i oguljene kože, regeneriše i hidrira kožu, te je čest sastojak krema i seruma.
Egzotični borac i protiv duvanskog dima
Osim brojnih benefita po ljudsko zdravlje, aloja vera ističe se dekorativnošću, unoseći dašak egzotike u svaku prostoriju. Ipak, ono po čemu se najviše izdvaja u odnosu na ostale biljke, jeste njena sposobnost da vrlo efikasno prečišćava vazduh u zatvorenim prostorijama. Naime, aloja vera doprinosi boljem kvalitetu vazduha na nekoliko načina. Prvi je upijanje formaldehida, gasovitog jedinjenja koje se uglavom nalazi u nameštaju izrađenom od iverice, izolacionim materijalima i laminatu, upijanje viška ugljendioksida i benzena, koji se nalazi u farbama, gumi i plastici. Aloja vera je takođe snažan borac protiv duvanskog dima, otporna je na njega i prečišćava vazduh od ovog čestog zagađivača vazduha u zatvorenom.
Za uzgoj aloja vere možete koristiti supstrat namenjen kaktusima, jer i ona preferira suvu zemlju. Možete i sami napraviti supstat kombinacijom humusne zemlje, peska i šljunka ili kamenja – ovo je idealna kombinacija jer je najpribližnija njenom prirodnom staništu. Mnogi uzgajivači u zemlju s kamenčićima dodaju i humus od hrastovog lišća, čime pospešuju rast aloja vere. Važno je da joj obezbedite dobar drenažni sloj, na dno saksije najbolje je naslagati sloj kamenja, potom sloj peska, a onda dodati zemlju bogatu hranljivim materijama.
S obzirom na to da aloja vera ima plitak koren koji se kreće od 20 do 30 centimetara, izaberite širu, a pliću saksiju za gajenje, kako bi se vaša biljka neometano razvijala. Saksija na dnu mora imati drenažne rupe, da se voda ne bi zadržavala i koren aloja vere istrulio. Višak vode koji ostane na tacni saksije takođe je potrebno redovno prazniti.
Prolećni period idealan je i za prihranjivanje biljke jer tada intenzivno raste. Najbolji izbor je tečno, mineralno đubrivo, bogato fosforom. Biljku prihranjujte jednom mesečno.
Traži dosta sunčeve svetlosti
Optimalna sobna temperatura za gajenje aloja vere je između 20 i 25 stepeni. Tokom noći i zimskih meseci potrudite se da sobna temperatura ne padne ispod 10 stepeni. Tokom proleća i leta biljku možete držati na balkonu ili u dvorištu, a zimi ju je potrebno uneti, kako ne bi izmrzla.
Jedno od osnovnih pravila za gajenje aloja vere glasi: veličina i količina soka biljke direktno je proporcionalna količini svetlosti koju dobija. Aloja vera voli sunčevu svetlost i potrebno joj je 8 do 10 osunčanih sati dnevno. Međutim, aloja vera voli indirektnu sunčevu svetlost: ukoliko je direktno izložena, njeni listovi poprimaju smeđu nijansu i suše se. Ukoliko je držite na otvorenom, potrebno da je ostavite u hladovini ili u polusenci.
Ukoliko primetite požutele listove ili suve krajeve na listovima, znajte da vaša biljka nema dovoljno svetlosti i ne odgovara joj temperatura koju ste joj obezbedili. Kada govorimo o idealnim pozicijama za postavljanje saksije u zatvorenom prostoru, neka vaš izbor padne na prozor na južnoj, zapadnoj ili istočnoj strani, osunčani ćošak sobe ili predsoblje sa dosta svetlosti. Mnogi se odlučuju da aloja veru drže na kuhinjskom prozoru, te ona unosi živost i egzotiku u kuhinju.
Piše: Tanja Prolić
