Насловна ТЕМЕ ЗДРАВА ХРАНА AMERIČKI „SLATKI KROMPIR“ OSVAJA I NAŠE NJIVE: Batat se lako gaji, još...

AMERIČKI „SLATKI KROMPIR“ OSVAJA I NAŠE NJIVE: Batat se lako gaji, još lakše prodaje

1559
Фото: Shutterstock

Srđan Aleksić iz sela Dobrić kraj Šapca, sa svojih dvadeset šest godina rešio je da počne da se bavi proizvodnjom batata i raznog lekovitog bilja. Završio je srednju saobraćajnu školu, kratko je radio u struci, a kada je ostao bez zaposlenja, dugo je razmišljao kuda dalje. S bzirom na to da njegov otac poseduje 10 hektara zemlje, odlučio je da ostane na porodičnom imanju. Ali, umesto pšenice i kukuruza, sada na pojedinim njivama uzgaja neven, smilje, beli slez, šipurak i – batat.

Proizvodnju širi, tako da će ove godine neven zamirisati na četiri hektara. Računica pokazuje da je zarada na 30 ari nevena veća od one koje se ostvari na jednom hektaru pšenice. Najveći kupac lekovitog bilja je Institut „Josif Pančić“, a deo proizvodnje plasira i na češkom tržištu.

Siguran kupac i korektna cena

Posebno zanimljiva kod Aleksića je njegova opredeljenost da gaji batat. Prošla godina je bila ogledna i na jednoj njivi zasadio je nekoliko hiljada sadnica narandžastog, ljubičastog i belog batata. Sadni materijal je u Dobrić stigao iz Hrvatske.

-Tražio sam nešto specifično i deficitarno na našem tržištu. Tako sam preko niškog „Poljoprivrednog foruma“ saznao da su to neven i batat. Batata zaista ima malo, nije česta biljka na našim njivama. Meni je važno što imam sigurnog kupca. On snabdeva lanac trgovina po Srbiji. Otkupna cena prošle godine bila je korektna. Na veliko koligram je koštao 130 dinara – kaže Aleksić.

Inače, ova biljka po jednoj sadnici donosi rod od jednog do 1,5 kilograma. Naš domaćin je ostvario nešto manji prinos, jer je sadnja kasnila. Optimalni rok za zasnivanje ove proizvodnje je 15. maj, a Srđan je predvideo da ove godine batat zauzme pola hektara.

-Ulaganja su malo veća na početku, jer sadnica košta od 15 do 40 dinara, a cena zavisi od količine koja se kupuje. Sadnja je na foliji, poput jagoda i imamo sistem za zalivanje kap po kap. Ali, njegov uzgoj je vrlo jednostavan. Mesec dana nakon sadnje batat miruje i širi korenov sistem. Morali smo samo jednom da oplevimo travu oko sadnica, a s obzirom na to da se one kasnije šire, imaju vreže kao bostan i – trave više nema. Jako je važna činjenica da ga ne napada nijedna bolest, kao ni insekti. Samo smo ga povremeno zalivli. Jedini veći posao je da se u jesen iseku vreže, skine folija i da se batat izvadi – objašnjava Srđan.

Ovaj mladi poljoprivrednik naglasio je da mu saradnja sa „Poljoprivrednim forumom“ mnogo znači i da je ona višestruka. Njegovi članovi pružaju poljoprivrednicima stručne savete u proizvodnji, a pomažu i oko plasmana.

Super hrana i prirodni lek

U odgovoru na pitanje – zašto, Aleksić još dodaje da je batat poznat i pod nazivom „slatki krompir“, a u nekim nutricionističkim krugovima nazivaju ga i superhranom. Daleki je rođak običnom krompiru, a potiče iz Srednje i Južne Amerike. Postoji oko 5.000 sorti batata sa varijetetima koje su najrazličitijih boja, od bele, preko narandžaste, do ljubičaste.

-On je idealna hrana za dijabetičare jer ima manji glikemijski iznos od krompira. Kod pečenog batata on je 94, dok je kod pečenog krompira 111. Glikemijski indeks kod kuvanog batata je 46, a kod kuvanog krompira 82. Ovo su važni podaci jer je glikemijski indeks mera brzine kojom šećer u krvi raste nakon konzumiranja određene namirnice. Što je on viši, to se sastav namirnice brže pretvara u glukozu. Hrana sa visokim glikemijskim iznosom izaziva nagli rast šećera u krvi i doprinosi nakupljanju masnoća – objašnjava dr med. sci. Jasmina Đorđević Pešić iz Medicinske škole „Dr Milenko Hadžić“ u Nišu.

Ona napominje da batat ima i nisko glikemijsko punjenje, tako da se sporo pretvara u šećer i ne dovodi do naglog podizanja njegovog nivoa u krvi. Preporučuje se da se ova namirnica uvrsti u ishranu jer preventivno deluje u slučaju kardiovaskularnih bolesti i dijabetesa, kao i kod bolesti probavnog trakta jer je bogat vlaknima, mineralima, vitaminima i antioksidantima. Takođe je idealna hrana za bebe u vidu pasiranih kašica.

-U 100 grama batata ima 90 kalorija i on skoro da ne sadrži masnoće. Udeo ugljenih hidrata na 100 grama je 21 g, vlakna su 3,3 grama, sadrži 20 miligrama vitamina C, 6 mg folne kiseline i 19.200 IU vitamina A. Bogat je vitaminima C, A i E i antioksidantima. Batat sadži nešto više minerala, vitamina i kalcijuma nego krompir – kaže dr Jasmina Đorđević Pešić.

Foto: Pixabay

Okrepljujuća čorba

 Za ovo ukusno, okrepljujuće jelo potrebno je: 300 grama batata, jedan litar supe u kojoj se kuvala testenina, na vrh kašičice đumbira u prahu i toliko muskatnog oraha u prahu, po jedna kašika seckanih mirođije i peršuna, jedna manja glavica ljubičastog luka, jedan decilitar pavlake za kuvanje i so, biber i suvi začini po ukusu.

Batat se oguli, iseče na kockice i stavi da se kuva u tečnosti preostaloj od kuvanja testenine. Kada supa počne da vri dodaju se mirođija, đumbir, oraščić i luk. Čim batat omekša, štapnim mikserom se sve izmiksa, posoli, pobiberi, dodaju suvi začini i još malo kuva. U gotovo se umeša pavlaka i pospe peršun. Ukoliko u tečnost u kojoj se kuvala testenina nije dodato ulje, valjalo bi umešati i koju kap. Na sto se stavi činijica sa kojom kašikom kisele pavlake tako da svako ko želi može da je doda u svoj tanjir.

Čorba se posluži topla uz kockice prženog hleba.

 Delikates iz rerne

Ako želite da ukućane iznenadite nečim novim, klasičan pečeni krompir zamenite batatom iz rerne. Za šest osoba je potrebno: šest slatkih krompira srednje veličine, po jedna kašičica himalajske soli, belog luka u prahu i crvene paprike, jedna kašika seckanog peršuna, tri kašike maslinovog ulja i malo bibera.

Rerna se ugreje na 200 stepeni, i dok se ona zagreva pripremi se batat – oljušti se i iseče kao za pomfrit. U činiji se izmešaju svi začini i ulje, doda krompir, dobro izmeša tako da batat pokupi sve začine. Sve se istrese u tepsiju koja se tek malo poulji, i peče 20 minuta, odnosno dok se na krompiru ne stvori fina pokorica. Servira se topao uz sos ili kao prilog mesu uz željenu salatu.

 Poljoprivredni forum

Krajem prošle godine u Nišu je osnovano udruženje „Poljoprivredni forum – za svet zdrave hrane i očuvanje biološkog nasleđa“, čiji osnovni cilj je ostvarivanje i unapređenje proizvodnje zdrave hrane u čistoj i održivoj sredini. Želja osnivača je da okupi intelektualni potencijal u oblasti poljoprivrede, ekonomije, ekonomije hrane, primarnih proizvođača, farmera i malih kooperativa da bi se napravio sistem organske i ekološke hrane.  Primarni cilj ovog udruženja je pomoć malim proizvođačima da formiraju individualna gazdinstava, male kooperative, zadruge, eventualno i veće poslovne sisteme, da bi stigli do finalnog proizvoda koji će im doneti profit, uz mogućnost da se on višestruko reprodukuje na domaćem, turističkom i inostranom tržištu.

J. Bajšanaski

Dobro jutro broj 564 – April 2019.