Насловна ТЕМЕ ЗДРАВА ХРАНА АМЕРИЧКИ „СЛАТКИ КРОМПИР“ ОСВАЈА И НАШЕ ЊИВЕ: Батат се лако гаји, још...

АМЕРИЧКИ „СЛАТКИ КРОМПИР“ ОСВАЈА И НАШЕ ЊИВЕ: Батат се лако гаји, још лакше продаје

1320
Фото: Shutterstock

Срђан Алексић из села Добрић крај Шапца, са својих двадесет шест година решио је да почне да се бави производњом батата и разног лековитог биља. Завршио је средњу саобраћајну школу, кратко је радио у струци, а када је остао без запослења, дуго је размишљао куда даље. С бзиром на то да његов отац поседује 10 хектара земље, одлучио је да остане на породичном имању. Али, уместо пшенице и кукуруза, сада на појединим њивама узгаја невен, смиље, бели слез, шипурак и – батат.

Производњу шири, тако да ће ове године невен замирисати на четири хектара. Рачуница показује да је зарада на 30 ари невена већа од оне које се оствари на једном хектару пшенице. Највећи купац лековитог биља је Институт „Јосиф Панчић“, а део производње пласира и на чешком тржишту.

Сигуран купац и коректна цена

Посебно занимљива код Алексића је његова опредељеност да гаји батат. Прошла година је била огледна и на једној њиви засадио је неколико хиљада садница наранџастог, љубичастог и белог батата. Садни материјал је у Добрић стигао из Хрватске.

-Тражио сам нешто специфично и дефицитарно на нашем тржишту. Тако сам преко нишког „Пољопривредног форума“ сазнао да су то невен и батат. Батата заиста има мало, није честа биљка на нашим њивама. Мени је важно што имам сигурног купца. Он снабдева ланац трговина по Србији. Откупна цена прошле године била је коректна. На велико колиграм је коштао 130 динара – каже Алексић.

Иначе, ова биљка по једној садници доноси род од једног до 1,5 килограма. Наш домаћин је остварио нешто мањи принос, јер је садња каснила. Оптимални рок за заснивање ове производње је 15. мај, а Срђан је предвидео да ове године батат заузме пола хектара.

-Улагања су мало већа на почетку, јер садница кошта од 15 до 40 динара, а цена зависи од количине која се купује. Садња је на фолији, попут јагода и имамо систем за заливање кап по кап. Али, његов узгој је врло једноставан. Месец дана након садње батат мирује и шири коренов систем. Морали смо само једном да оплевимо траву око садница, а с обзиром на то да се оне касније шире, имају вреже као бостан и – траве више нема. Јако је важна чињеница да га не напада ниједна болест, као ни инсекти. Само смо га повремено заливли. Једини већи посао је да се у јесен исеку вреже, скине фолија и да се батат извади – објашњава Срђан.

Овај млади пољопривредник нагласио је да му сарадња са „Пољопривредним форумом“ много значи и да је она вишеструка. Његови чланови пружају пољопривредницима стручне савете у производњи, а помажу и око пласмана.

Супер храна и природни лек

У одговору на питање – зашто, Алексић још додаје да је батат познат и под називом „слатки кромпир“, а у неким нутриционистичким круговима називају га и суперхраном. Далеки је рођак обичном кромпиру, а потиче из Средње и Јужне Америке. Постоји око 5.000 сорти батата са варијететима које су најразличитијих боја, од беле, преко наранџасте, до љубичасте.

-Он је идеална храна за дијабетичаре јер има мањи гликемијски износ од кромпира. Код печеног батата он је 94, док је код печеног кромпира 111. Гликемијски индекс код куваног батата је 46, а код куваног кромпира 82. Ово су важни подаци јер је гликемијски индекс мера брзине којом шећер у крви расте након конзумирања одређене намирнице. Што је он виши, то се састав намирнице брже претвара у глукозу. Храна са високим гликемијским износом изазива нагли раст шећера у крви и доприноси накупљању масноћа – објашњава др мед. сци. Јасмина Ђорђевић Пешић из Медицинске школе „Др Миленко Хаџић“ у Нишу.

Она напомиње да батат има и ниско гликемијско пуњење, тако да се споро претвара у шећер и не доводи до наглог подизања његовог нивоа у крви. Препоручује се да се ова намирница уврсти у исхрану јер превентивно делује у случају кардиоваскуларних болести и дијабетеса, као и код болести пробавног тракта јер је богат влакнима, минералима, витаминима и антиоксидантима. Такође је идеална храна за бебе у виду пасираних кашица.

-У 100 грама батата има 90 калорија и он скоро да не садржи масноће. Удео угљених хидрата на 100 грама је 21 г, влакна су 3,3 грама, садржи 20 милиграма витамина Ц, 6 мг фолне киселине и 19.200 ИУ витамина А. Богат је витаминима Ц, А и Е и антиоксидантима. Батат саджи нешто више минерала, витамина и калцијума него кромпир – каже др Јасмина Ђорђевић Пешић.

Фото: Pixabay

Окрепљујућа чорба

 За ово укусно, окрепљујуће јело потребно је: 300 грама батата, један литар супе у којој се кувала тестенина, на врх кашичице ђумбира у праху и толико мускатног ораха у праху, по једна кашика сецканих мирођије и першуна, једна мања главица љубичастог лука, један децилитар павлаке за кување и со, бибер и суви зачини по укусу.

Батат се огули, исече на коцкице и стави да се кува у течности преосталој од кувања тестенине. Када супа почне да ври додају се мирођија, ђумбир, орашчић и лук. Чим батат омекша, штапним миксером се све измикса, посоли, побибери, додају суви зачини и још мало кува. У готово се умеша павлака и поспе першун. Уколико у течност у којој се кувала тестенина није додато уље, ваљало би умешати и коју кап. На сто се стави чинијица са којом кашиком киселе павлаке тако да свако ко жели може да је дода у свој тањир.

Чорба се послужи топла уз коцкице прженог хлеба.

 Деликатес из рерне

Ако желите да укућане изненадите нечим новим, класичан печени кромпир замените бататом из рерне. За шест особа је потребно: шест слатких кромпира средње величине, по једна кашичица хималајске соли, белог лука у праху и црвене паприке, једна кашика сецканог першуна, три кашике маслиновог уља и мало бибера.

Рерна се угреје на 200 степени, и док се она загрева припреми се батат – ољушти се и исече као за помфрит. У чинији се измешају сви зачини и уље, дода кромпир, добро измеша тако да батат покупи све зачине. Све се истресе у тепсију која се тек мало поуљи, и пече 20 минута, односно док се на кромпиру не створи фина покорица. Сервира се топао уз сос или као прилог месу уз жељену салату.

 Пољопривредни форум

Крајем прошле године у Нишу је основано удружење „Пољопривредни форум – за свет здраве хране и очување биолошког наслеђа“, чији основни циљ је остваривање и унапређење производње здраве хране у чистој и одрживој средини. Жеља оснивача је да окупи интелектуални потенцијал у области пољопривреде, економије, економије хране, примарних произвођача, фармера и малих кооператива да би се направио систем органске и еколошке хране.  Примарни циљ овог удружења је помоћ малим произвођачима да формирају индивидуална газдинстава, мале кооперативе, задруге, евентуално и веће пословне системе, да би стигли до финалног производа који ће им донети профит, уз могућност да се он вишеструко репродукује на домаћем, туристичком и иностраном тржишту.

Ј. Бајшанаски

Добро јутро број 564 – Април 2019.