NA GAZDINSTVU VLADIMIRA KRSTONOŠIĆA U KIKINDI
Poslednjih godina, primetan je kod nas trend gajenja biljaka koje su nesvakidašnje za naše podneblje. Tako se danas u našim baštama i na trpezama, pored konvencionalnih kultura, mogu naći tamarilo, luk šalot, mizuna salata, čičoka, krompir batat. Jedna od kultura koja potiče iz Latinske Amerike, a kojoj prija i srpsko tle jeste kikiriki. Vladimir Krstonošić se u Kikindi bavi uzgojem ovog, mnogima omiljenog, jezgrastog ploda.
Naš sagovornik se za uzgoj kikirikija zainteresovao zbog prerade i koristi ga kao sirovinu u proizvodnji hladno ceđenog ulja.
Lako se gaji, a teže sakuplja
– Uzgoj kikirikija sam po sebi nije zahtevan. Na početku vegetacije se uzgaja po istoj tehnologiji kao i soja. Seje se pomoću širokorednih sejačica na međuredni razmak od 70 centimetara, a unutarredni razmak bi trebao da bude oko 10 centimetara. Protiv korova se tretira istim preparatima koji se koriste u proizvodnji soje, a tu je i špartanje kao neizbežna mehanička mera suzbijanja korova. Kada kikiriki počne da cveta, treba ga često i duboko zagrtati oruđima koja se koriste u proizvodnji krompira. Mora da ima visok i rastresit banak kako bi mogao u njega da gura precvetale ginefore iz kojih će se kasnije formirati plodovi – mahune sa po dve, tri ili četiri semenke. Kikiriki nije probirljiv po pitanju zemljišta, a mi smo ga igrom slučaja do sada uvek gajili na peskovitom zemljištu – istakao je Krstonošić za „Dobro jutro“.
Iako sam uzgoj kikirikija nije zahtevan, njegova berba jeste. U oktobru, kada je vegetacija kikirikija pri kraju, trebalo bi ga izvaditi iz zemlje i obrati ili ovršiti.
Na severnoameričkom kontinentu, gde se kikiriki gaji na ogromnim parcelama, za vršidbu se koriste namenski samohodni kombajni, dok se u Aziji, na primer, zbog usitnjenih parcela, za vađenje i berbu koriste odgovarajuće priključne mašine pogonjene traktorima ili motokultivatorima. Mi smo u nedostatku namenske vadilice za tu svrhu koristili traktorsku, vibracionu vadilicu za krompir koju svakako već imamo u svom mašinskom parku. Nakon vađenja, kikiriki se ostavlja na njivi nekoliko dana da se dobro prosuši na suncu. Posle toga bi ga trebalo, ili ručno obrati, ili ovršiti vršalicom za pasulj – objasnio nam je naš sagovornik.
Voli i sunce, i vodu
On dodaje da veliki broj sunčanih sati, karakterističan za područje Kikinde, veoma pogoduje kikirikiju, ali mu zato nikako ne pogoduju oskudne padavine koje su takođe karakteristična mikroklimatska odlika severnog Banata. Zato je u njihovim uslovima navodnjavanje neophodno i to najbolje kap po kap sistemom, kako zbog spiranja banka tako i zbog prevencije od pojave plamenjače.
– Kada već spominjemo plamenjaču, fungicidni tretmani su obavezni za uspešnu proizvodnju. Što se tiče štetočina, kikiriki je robusna biljka, dobre otpornosti na lisne štetočine, ali ga zato zemljišne štetočine prisutne u našim krajevima napadaju i mogu da prouzrokuju štetu u vidu probušenih mahuna i upropaštenih zrna – naglasio je ovaj banatski poljoprivrednik.
Pored kikirikija, Krstonošići uzgajaju i prerađuju još šest vrsta uljanih kultura: suncokret, uljanu repicu, lan, mak, uljanu tikvu i crni kim.
Ulje, puter i brašno od kikirikija
– Kikiriki ne prodajemo u sirovom stanju već ga, kao i ostale uljarice iz naše primarne proizvodnje, koristimo za potrebe sopstvenih prerađivačkih kapaciteta. Prerađujemo ga u hladno ceđeno kikirikijevo ulje, puter od kikirikija i kikirikijevo brašno. U sezoni koja je upravo za nama nismo zasnovali proizvodnju kikirikija zbog niske temperature zemljišta početkom maja, kada je optimalno vreme za setvu kikirikija na našem području. Prethodnih godina smo ga gajili na oko 15 ari – rekao je Krstonošić za kraj.
Piše: Tanja Prolić
