U organizaciji novosadskog Društva za zdravu ishranu i zaštitu životne sredine „VRELO“ održano je predavanje na temu „Bašta, naša želja i potreba“. Na tu temu je govorio dr Dario Danojević, naučni saradnik na oplemenjivanju bilja Odeljenja za povrtarstvo, Instituta za ratarstvo i povrtarstvo iz Novog Sada, koji je istakao da su plodovi iz domaće organske bašte ukusniji i zdraviji od onih koji se prodaju na pijacama i u megamarketima.
– Baštovanstvo se javlja svakom čoveku koji ima metar ili dva slobodnog zemljišta, a moja preporuka, ukoliko već želite da imate baštu, jeste da posejete povrće jer se ono najefikasnije gaji na malim površinama – naveo je dr Danojević.
Za baštovane je najbitnije da se upoznaju i da poštuju pravila klima-zemljište-biljka, jer ova tri faktora utiču na rodnost i uspeh proizvodnje. Kada je reč o klimi ona prevashodno podrazumeva koliko vlage, toplote i svetlosti je dostupno biljci. Vlaga podrazumeva mraz, kišu i sušu, a nedostatak vlage u zemljištu se rešava zalivanjem i navodnjavanjem.
– Ukoliko želite da uzgajate povrće zalivanje mora da bude redovno i besprekorno jer je izuzetno osetljivo na sušu. Malčiranje je odličan metod za zadržavanje vode u zemljištu i ukoliko ste tek zakoračili u baštovanstvo stvorite u startu zdravu naviku da koristite malč, jer je isplativ na duže staze. Najčešći materijali za malčiranje su kore drveća i četinara i lišćara, iglice četinara, otkos trave, treset, kompost, slama, piljevina. Malč treba posuti na zemljište pre nego što dođe do isušivanja, a neophodno ga je i dodavati, jer se on vremenom razlaže. Sa malčirenjem već može da se počne, praksa pokazuje da u jesen ne treba ni sklanjati lišće sa površine zemljišta, jer će i njega insekti preraditi i tako stvoriti nov sloj humusa – navodi on.
Zemljište bi trebalo da je dobro obrađeno i bogato hranivima, kako bi se biljke lako ukorenile i obilno hranile. Postoje prirodna đubriva koja se mogu napraviti od materijala koji je pri ruci, što je u većini slučajeva dovoljno za baštovanstvo.
– Najbolje bi bilo da se povrće gaji na zemlji bogatoj humusom i zemlji koja je bogata hranljivim materijama, a posebno mineralnim azotom kog bi trebalo da ima oko 0,2 odsto. Ukoliko ne radite analizu zemljišta, pojedine biljke već mogu pomoći da znate o kom se zemljištu radi, jer su one i najbolji indikatori. Ukoliko na zemlji raste maslačak, reč je o zbijenom zemljištu, ako na mestu gde želite baštu raste kopriva, reč je o zemlji punoj azota, a ako uočite hajdučku travu znajte da imate posla sa vrlo siromašnim zemljištem koje bi trebalo nađubriti – kaže dr Danojević.
– Pravilno planiranje setve je veoma važno, a u tim situacijama sagledajte kakva je svetlost, vlaga, zbijenost zemljišta na parceli i šta se sve može gajiti. Sami možete da pravite đubriva i pesticide, a u povrtnjaku je primena ovih sredstava izuzetno poželjna jer su prirodnog porekla, bio-razgradiva i neće štetiti okolini. Primera radi, insekticidi i rasterivači insekata se mogu praviti od koprive, luka, paprike, kafe i duvana, a za đubriva može da se koristi kompost i đubrivo od jogurta – objašnjava sagovornik.
Piše: Ljiljana Milovanović
Jogurt kao prihrana
U jogurtu se nalazi obilje azota, a sve što je potrebno da jogurt (može i sa isteklim rokom upotrebe) pomešate sa vodom u razmeri 50:50. Ova smesa se sipa u blizini korena iz kog biljke i crpe hranjive materije. Kako rastvor jogurta prodire u tlo, donosi mnoštvo korisnih bakterija ili mikroorganizama. Poželjno je da se ovaj postupak uradi do dva puta mesečno. Takođe, jogurt možete da pomešate i sa kompostom, a na taj način će se uneti više korisnih mikroba.
Kopriva kao insekticid i đubrivo
Kopriva je odlična protiv insekata, ali i za đubrenje jer sadrži fosfor, azot, mangan, kalcijum, azot. Potrebna je veća posuda koja nije od metala, već od plastike ili drveta. Za recept od 100 grama sveže iseckane koprive sa stabljikama sipa se oko 2 litre odstojale vode. Ova mešavinatreba da odstoji desetak dana i to na sobnoj temperaturi. Nakon tog perioda prihrana i insekticid je gotov, a treba ga procediti, presuti u flašu i koristiti za zalivanje biljaka ili za prskanje. Ukoliko ga koristite kao đubrivo neophodno je da ga rastvorite sa vodom. Za zalivanje, na jedan litar tog koncentrovanog đubriva, ide deset litara vode. Ako prskate biljke, neka koncentracija bude veća, na jedan litar koncentrata od koprive ide 2.5 litra vode.
