Пише: Јелена Лукић
Млади брачни пар, Милица (37) и Марко (36) Јовановић, живи у Београду, а пошто је она родом из Кладова, а он из Јагодине, имају жељу да се једног дана врате коренима и живе на селу. Корона их је у тој намери убрзала па су почели да трагају за земљом и биљном културом коју би могли да узгајају. Неко време су се распитивали и информисали и на крају одлучили да од Марковог деде у селу Сиоковац код Јагодине откупе њиве и почну да узгајају батат – слатки кромпир.
– Годинама сам живела у Сједињеним Америчким Државама, јела сам батат и одвикла сам се од обичног кромпира. Када је почела корона, прво смо размишљали о томе шта бисмо могли да радимо како бисмо били што више напољу, у природи. Распитивали смо се, читали, звали пријатеље који узгајају лешнике, орахе, боровнице, шљиве и чули разне приче. Међутим, хтела сам да узгајамо батат и тако смо кренули детаљније да истражујемо да ли је наша земља и клима повољна за ово поврће које захтева топлу климу. Код нас је батат сезонска биљка, сади се у мају, мора да буде минимум 100 дана у земљи и вади крајем септембра. То је тропска биљка и зато му треба топло време, а температуре испод 15 степени му не пријају – започиње причу Милица Јовановић.
Лоши радници као добра лекција
Марко је подржао жељу своје супруге јер су се и његови родитељи раније бавили пољопривредом, а мајка Негосава садила је кромпир на тим парцелама. Јовановићи су решили да се упусте у авантуру са садњом ове биљке, која је врло мало заступљена у српској пољопривреди. Батат узгаја неколико произвођача у Војводини, а Јовановићи су први који су га посадили у већој количини у Поморавском округу.
– Прву смо сезону кренули пробно. У мају прошле године посадили смо на трећину хектара око 7.000 садница. Садили смо ручно, а идеално би било да се сади трактором. Закаснили смо са зимским орањем, па смо земљу припремили непосредно пре садње: платили смо раднике, али то није било урађено како треба. То нам је била једна од првих препрека, али и добра лекција – каже Милица.
Батат се сади на фолији, као јагоде. Прави се банак, преко кога се развлачи фолија.
– Рекли су нам да нам неће бити потребно наводњавање системом кап по кап, већ да ће испод фолије бити довољно влаге. Међутим, земља није била довољно растресита, лето је било сушно, тако да је принос био 40 одсто мањи од планираног. Наравно, то уопште није лоше за неког ко први пут узгаја слатки кромпир. Када смо видели да нема довољно влаге, заливали смо батат преко неких прскалица, али то није било довољно. Пошто имамо кратак период раста и сазревања биљке, онда је важно да се залива да брже порасте и буде спреман за вађење крајем августа или почетком септембра – наводи Милица.
Највећи непријатељ коров
Још један од проблема с којима су се суочили ови млади пољопривредници биле су штеточине.
– Наше земљиште има велики проблем са белим црвом жичњаком и с попцима. Они су нам направили велику штету. Пре садње прскали смо земљу против жичњака, а на крају, пошто смо закаснили с вађењем батата, средства више нису деловала, тако да се црв појавио и избушио нам део рода. Направили смо и грешку што нисмо на почетку однели земљу на анализу, али када смо то урадили накнадно, испоставило се да је баш та парцела идеална за батат, па нас је то мало охрабрило – каже Милица Јовановић.
Узгајање батата, додаје наша саговорница, није захтевно.
– Сади се на фолији јер му је највећи непријатељ коров. Нисмо прскали земљу против корова, па смо га ручно чупали и ту смо се мало намучили. Само смо једном прихрањивали, мада може и више пута како би кртола била боља, али зато можемо рећи да је наш батат готово органски. Информисала сам се преко стручњака и читала сам страну штампу, пре свега америчку и аустралијску, преко интернета. Тамо сам и сазнала да се прихрана даје преко система кап по кап. Све те грешке исправићемо следеће сезоне. Ионако смо планирали да бар две-три сезоне учимо – каже Милица.
Корона и киша поквариле план
Пошто им послови нису везани за Београд, Милица и Марко су са сином скоро цело лето били у Јагодини, како би урадили све што треба на њиви. Таман када је дошло време за вађење слатког кромпира, искрсла је нова невоља.
– Планирали смо да око 10. септембра организујемо вађење батата, јер смо пратили временску прогнозу, да не буде кише. Али смо 8.септембра сви добили корону тако, да је све одложено за крај септембра. Онда нас је ухватила и киша која је данима падала. Када смо почели плугом да га вадимо, видели смо да сече кртоле на пола. Зато смо морали да радимо ручно, а онда смо видели и да се поново јавио црв који је пробушио 30 одсто кртола – пожалила нам се Милица.
Имали су принос од четири тоне, а планирали су да буде од шест до седам тона. Иначе, после вађења из земље кртоле се суше неколико дана на високој температури, најчешће у пластеницима.
– Требало би и да се опере, али га нисмо прали јер нисмо имали времена. Сушили смо га у кући калориферима десетак дана јер, ако се не осуши добро, може да трули. Ставили смо га у гајбице и то ускладиштили у кући у селу која има одличне услове за чување. Тако батат може да стоји до марта или априла – објашњава наша саговорница и додаје да је цена откупа на велико од 90 до 130 динара по килограму, а у маркетима око 300 динара, док је органски преко 400 и 500 динара.
Ипак, о одустајању не размишљају
Милица каже да, упркос тешкоћама, планирају поново да га засаде на пролеће и да повећају производњу.
– Рачунали смо на то да се првих неколико година производња неће исплатити. Зато ћемо се озбиљније припремити за наредну сезону. Важно је да се у правом моменту одраде одређене радње: од припреме земљишта до садње. Највише би се исплатило када бисмо могли сами да производимо расад, јер он кошта од 20 до 30 динара, у зависности од количине. Само смо за расад дали 1.500 евра. Цео посао није мала инвестиција. Купили смо полован трактор, а мораћемо да уложимо и у систем за наводњавање – наводи Милица.
Јовановићи су се надали да ће добити и неку помоћ од државе јер су млади пољопривредници, и у целу причу су ушли искрено и с еланом. Аплицирали су код Министарства пољопривреде за субвенције за куповину новог трактора, али нису прошли конкурс. С још неколико пријатеља пољопривредника основали су и задругу при Задружном савезу Шумадије и Поморавља.
Док батат с јагодинских њива не оде на тржиште, свакодневно се налази на трпези Јовановића. Милица каже да не постоји јело које не може да се спреми од батата: од колача, тартова, салата, мафина, до печеног у рерни с рибом. Здрав је, има велики садржај минерала, витамина и дијетних влакана, висок проценат скроба и мало шећера. Одличан је за дијабетичаре, али и за децу и спортисте.
Добра храна и важан антиоксиданс
Батат – слатки кромпир вишегодишња је биљка која представља водећу кртоласту врсту у Азији, Африци и Америци. Људи га у исхрани користе преко 5.000 година. Широко је распрострањена култура у тропским крајевима света. Највећи светски произвођачи јесу Кина, Индонезија и Уганда. Има сладак укус, месо може бити од беле, жуте до наранџасте боје, а кора бела, жута, наранџаста, црвена или љубичаста. По хемијском саставу сличан је обичном кромпиру. Садржи висок садржај скроба, мало шећера, не садржи масти. Сем кртоле, јестиви су и млади листови који се у исхрани користе и припремају као и спанаћ.
Садржи велики проценат минералних материја (калијум, калцијум, магнезијум и гвожђе), витамин А, Б, Ц, Е и дијетална влакна, неопходна за правилно функционисање органа за варење. Има изузетно висок садржај бета каротена, који је важан антиоксиданс. Интересантно да батат не садржи масти, холестерол и садржи врло мало натријума.
Супермаркети имају суперзахтеве
– Од четири тоне, једна тона нам је прва категорија која подразумева кртоле од око 600 до 700 грама тежине. Остало спада у другу и трећу категорију. Имали смо премалу количину прве категорије да бисмо ушли у било који ланац супермаркета, јер они желе само савршен облик, а кртола мора да буде опрана и осушена. У преговорима смо с неким фирмама из Београда око откупа јер желимо да све продамо на велико – каже Милица.
Производња није скупа
Код нас се батат успешно гаји. Потребно време без мраза је 3 до 5 месеци, у плодореду враћање на исту парцелу након 3 године. Не треба да се гаји на парцелама након кукуруза који је третиран хербицидима (долази до оштећења корена). Одлично успева на глиновито-песковитим земљиштима која су оцедна и где се не задржава вода, слабо киселе реакције. За успешну производњу с јесени треба обавити дубоко орање на 30-35 цм, с уносом згорелог стајњака 20 т/ха и 400 – 500 кг/ха НПК ђубрива, формулације 8:16:24 или 10:20:30.
Оптималан рок садње је друга декада априла, размак 60-80×40-60 цм. Потребна количина кртола за садњу је 500-600 кг/ха, средње величине са 3-4 окца, крупније кртоле сечемо уздужно. Потребно је да одстоје недељу дана, како би се на пресеку формирао слој плуте (зарастао), резнице стабла или расад садити у фази 5-6 листова.
Након ницања потребно је разбити покорицу, како би се младим биљкама обезбедило довољно ваздуха. У току вегетације обављати међуредну обраду по потреби, како би земљиште добило ваздух и смањила се шанса за раст корова. Заливање је неопходна мера и потребна су 4 заливања за постизање високих приноса. У нашим агроеколошким условима пристиже за вађење од августа до октобра, када величина кртола достине око 150 г. Приноси по хектару крећу се од 20-40 т/ха, једна биљка најчешће даје 3 кг кртола. Листови могу да се беру у неколико наврата у току године. Производња није скупа и није захтеван, тако да се може очекивати да површине под бататом значајно буду увећане.
Драган Мијушковић
